Вода, ваздух, земљиште

[eko-eny]

Земљиште је један од основних делова сваког копненог екосистема. Његова основнa особина је плодност. То је способност земљишта да снабдева биљке водом, минералним супстанцама и кисеоником. Особине земљишта одређују колико ће органске материје биљке произвести  у процесу фотосинтезе. У земљишту се одвија и главни део разлагања органске материје. Тако, од особина земљишта зависе и интензитет фотосинтезе и интензитет разлагања органске материје у сваком екосистему. Осим тога, земљиште је и станиште за многобројне врсте организама.
Промене физичких, хемијских и биолошких особина земљишта, које доводе до смањења његове плодности и способности за нормално одвијање процеса разлагања, имају велике последице на укупне особине екосистема. Уколико промене настају услед појаве нових или промене у концентрацијама постојећих хемијских и биолошких компонената, говоримо о загађивању земљишта.

Облици загађивања земљишта:
У основи разликујмо следеће облике загађивања земљишта:
- појава значајних концентрација нових отровних материја,
- значајно повећање концентрације  појединих елемената, као што су различити фосфати и нитрати,
- појава патогених организама, бактерија и вируса услед контакта са фекалним водама,
- појава радиоактивног материјала који у земљиште долази или из подземиних вода или путем атмосферских падавина.

[eko-eny]

Ваздух  је прозрачна смеша природних гасова и ситних честица које имају сталан састав и које се налазе у стабилној равнотежи. Али, данас је ваздух изнад многих градова мрачан и суморан, а хоризонт нестаје у измаглици.
Ова неприродна појава последица је загађивања. Гасови и микроскопске честице чађи и прашине ослобађају се у Земљину атмосферу, што изазива промену природног односа и концентрације основних компонената ваздуха. Понекад ове честице долазе у атмосферу природним путем, на пример, ослобађањем услед вулканских ерупција и прирoдних пожара. Али, много чешће оне долазе у атмосферу као последица човекових активности.
Саобраћај и индустрија су основни извори загађења ваздуха. Током сагоревања различитих облика горива у моторима или фабрикама осим ослобађања енергије испушта се и велика количина штетних материја, као што су: угљен-моноксид, угљен-диоксид, сумпор-диоксид, оксиди азота, пепео и чађ.   
У основи готово свих облика аерозагађивања је потреба човека за енергијом која се добија на рачун сагоревања дрвета, угља, нафте или природног гаса.
Киселе кише уништиле су огромна шумска пространства. Економска штета настала због губитка дрвне масе је велика. Међутим, еколошка штета због уништавања живих бића у шумским екосистемима је још већа. Све последице од киселих киша моћи ћемо да сагледамо тек у будућности.