БЛАГО НАШЕ ВЕРЕ

[pitalica]

ГОСПОД ИСУС ХРИСТОС

Господ Исус Христос је проповедао и учио народ три и по године, чинио многобројна чудеса, лечио болеснике, исцељивао телесне (физичке) и духовне болести, васкрсавао је мртве, опраштао грехе. Христов живот и рад овде на Земљи, од рођења до смрти описан је детаљно у Јеванђељима којих има четири и то: Матејево, Марково, Лукино и Јованово. Из Христове божанске науке као круна и врхунац су две највеће заповести које укратко садрже човеков однос најпре према Богу, а затим према људима. Заповести гласе:
1. Љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом.
2. Љуби ближњега свога као самога себе.
Наш ближњи је сваки човек без обзира на порекло, расу, положај, образовање, јер су сви људи Божија створења и, ако не волимо људе које видимо, како можемо волети Бога кога не видимо?

[pitalica]

ХРИСТОВА СТРАДАЊА

Господ наш Христос је завршио свој земаљски живот када је имао тридесет и три године. Пред своје страдање које је више пута најављивао, последњи пут је ушао у Свети град, Јерусалим на Цвети (празник, данас седам дана пред Васкрс). Био је свечано дочекан, сви су викали: ''Осана (слава на висини) сину Давидову, благословен који долази у име Господње''. Нарочито су се Христу радовала мала и безазлена деца. И данас на Лазареву суботу, односно Цвети, обележавамо овај празник. Освећују се у храму зелене врбове гранчице као замена за палмове гранчице које су деца простирала по путу куда је требало да прође Христос. Овај празник се у нашем народу још зове и Врбица.

[pitalica]

Јеврејске старешине и правосвештеници осудили су Христа на смрт иако Он није учинио никакав преступ који би то заслуживао. Невино је осуђен, ''јер греха не учини, нити се нађе превара у устима његовим''. Непосредно пред своје страдање и распеће на Крсту на Велики петак, Христос је на Велики четвртак увече одржао са својим Апостолима последњу или Тајну вечеру на којој је установио Свету тајну Причешћа или Евхаристију. Ова тајна се непрекидно у Цркви врши све до данас и Црква, заправо народ Божји живи овом тајном у којој се причешћујемо самим Телом и самом Крвљу Господа Исуса Христа (хлебом и вином). Ово се догађа на Светој Служби или Светој Литургији у цркви када се молитвом и благословом свештеника, односно владике, хлеб и вино претварају у Тело и Крв Христову. За свето Причешће се усрдно и савесно припремамо кроз молитву и пост. Постимо и духовно (уздржавање од рђавих и злих помисли и намера) и телесно – не једемо у току постова мрсну храну и не пијемо силовита пића; потом следи покајање или Исповест грехова, које смо учинили, пред свештеником и он нам у разрешној молитви, заправо сам Бог, Христос нам опрашта грехе ако се искрено и са сузама кајемо и молимо да нам буде све опроштено. Тек тада примамо Свету Причест и бивамо духовно и телесно препорођени и обновљени, јер у себе уносимо самога Христа и хранимо се храном вечном и непропадљивом за вечни живот и бесмртност у Царству Божијем којем неће бити краја ни конца.

[pitalica]

Христос је био разапет на Велики петак на брду Голготи код Јерусалима и то на Крсту. Претходно је био осуђен као Праведник, понижен, исмејан, попљуван. Умро је у највећим мукама а последње речи су му биле: ''Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?'' У тренутку саме смрти догодио се земљотрес, Сунце је било помрачено, гробови су се отворили, црквена завеса се поцепала надвоје. Његово Свето Тело са Крста су скинули Јосиф и Никодим и сахранили га у нов камени гроб. Код гроба је постављена стража, јер је Христос прорекао да ће трећег дана васкрснути, а и из бојазни да не би Апостоли украли Његово тело и објавили да је васкрсао.
На Велики петак хришћани одлазе у цркву на молитву и сећају се Христових мука и патњи на Крсту које је добровољно претрпео да би нас ослободио од наших невоља и греха. Најчешће се на овај празник пева: ''Слава дугом трпљењу Твојему, Господе''. На Велики петак се строго пости цео дан, а они побожнији цео дан не једу ништа, или само увече узму мало хлеба. Ко не доживи тугу и трагедију Великог петка, тешко ће осетити и сву другу радост и величину Васкрса.

[pitalica]

На Велики петак хришћани одлазе у цркву на молитву и сећају се Христових мука и патњи на Крсту које је добровољно претрпео да би нас ослободио од наших невоља и греха. Најчешће се на овај празник пева: ''Слава дугом трпљењу Твојему, Господе''. На Велики петак се строго пости цео дан, а они побожнији цео дан не једу ништа, или само увече узму мало хлеба. Ко не доживи тугу и трагедију Великог петка, тешко ће осетити сву духовну радост и величину Васкрса.

[Marko Prčić-Albe]

По питању религије би се дало даноноћно расправљати о постојању некога или нечега.
Верујеш у бога, деда мраза, једнорога, ванземаљце или слично, остави то за себе и не убеђуј остале у исправноси тога.  Како верници имају хиљаду доказа о постојању свевишњег, тако, атеисти имају хиљаду доказа више о непостојњу.

[Braca]

По питању религије би се дало даноноћно расправљати о постојању некога или нечега.
Верујеш у бога, деда мраза, једнорога, ванземаљце или слично, остави то за себе и не убеђуј остале у исправноси тога.  Како верници имају хиљаду доказа о постојању свевишњег, тако, атеисти имају хиљаду доказа више о непостојњу.

Niko nije u obavezi da ovde čita ono što mu se ne dopada ili se kosi sa njegovim standardima i ubeđenjima. S druge strane, tema je u odgovarajućem forumu i ne kosi se sa pravilima. Što se mene tiče - ne vidim problem.

[Marko Prčić-Albe]

Ateista po prirodi i zdravoj pameti. Ne klanjam se nikome!