БЛАГО НАШЕ ВЕРЕ

[pitalica]

ЗНАЧАЈ ВЕРЕ У ЖИВОТУ

       Једна од главних истина о човеку је та да је он најсавршенији Божји створ на Земљи. Он је психофизичко биће, састављен је из разумне душе (ум, воља и осећање) и тела. Бог је, исто тако, обдарио човека способношћу да се стара и брине како о своме телу (храни га, греје, облачи, лечи), тако исто и о својој души. Следеће врло важно сазнање је да је човек бесмртан, рађа се овде на Земљи за вечност. Бесмртна компонента људског бића је управо његова душа од Бога му дата. После пролазног живота овде, човек наставља да живи, а какав ће тај будући живот бити зависи од овоземаљског живота и понашања према Богу и ближњима. Отуда је вера и веровање уопште од неизмерног значаја и важности за све људе. Вера је вечити оптимизам, непоколебљива нада и постојана љубав, и њоме себе и сав свој живот меримо по Божјим вечним законима и заповестима. Вера је истовремено и одговор на сва она вечна питања која нисмо способни да разрешимо својим слабим и ограниченим умом. Укратко, без вере не можемо живети.

[pitalica]

Ми хришћани, верујемо у једнога Бога у Тројици, који је Творац неба и Земље и свега што се види и не види. А, Бог је духовно невидљиво биће и сила која нема ни почетка ни краја али, Он све види, све зна, свуда је присутан у сваком тренутку, управља свим стварима и свим видљивим и невидљивим световима. Верујемо у Бога који је један по суштини а тројичан по лицима својим, јер постоји Бог Отац, Бог Син – Господ Исус Христос и Бог Дух Свети. У име Свете Тројице се и крштавамо у Име Оца и Сина и Духа Светога а тако се и крстимо са три прста десне руке (кажипрст, палац и средњи прст). Једна од најбољих дефиниција шта је то Бог, јесте да је хришћански бог Љубав, и то Љубав несебична која од вечности постоји и од вечности има Сина и Духа Светога. И сам човек је сличан Богу, пошто је човек створен ''по слици и прилици Божјој'' из разумне душе и тела и има моћ вечног живота. Међутим, човек није и једино разумно и слободно биће у космосу, нити је овај наш свет у коме привремено живимо, једини свет који постоји. Постоји духовно невидљиво небо где обитава Бог, анђели – духовна бића без тела. Анђели су у непосредној Божјој близини, непрекидно славе и величају Бога и нама људима објављују Божју вољу. Зато се и молимо Анђелима као нашим сталним и будним чуварима да не одступе од нас.

[pitalica]

БОГ И СВЕТ – БОГОЈАВЉЕЊЕ – ЈАВЉАЊЕ БОГА У СВЕТУ

Бог се јавља људима и открива им своју вољу. Прво Божје јављање је у ствари стварање света, затим јављање преко Анђела и преко изабраних богонадахнутих људи: Пророка, Апостола и Светитеља а нарочито преко свог Сина Господа нашег Исуса Христа, Спаситеља човечанства и целог видљивог света. О томе читамо у Светом писму или Библији која се дели на Стари и Нови завет.

[pitalica]

СТАРИ ЗАВЕТ

Стари завет је савез Бога са људима преко патријарха Аврама и његових потомака. У Старом завету су описани догађаји почев од стварања света и првих људи, па све до Христовог рођења, до рођења Онога (који је створио свет и човека у том свету), и који спасава створени свет а пре свега човека. Свето писмо и почиње описом стварања света: ''У почетку створи Бог небо и земљу, а земља беше без обличја и пуста''. То значи да је Бог створио најпре духовни, невидљиви свет (то значи реч ''небо'') а тек онда видљиви свет (то значи реч ''земља'').
Први дан створена је светлост: ''И рече Бог, Нека буде светлост! И би светлост. И виде Бог да је светлост добра: и растави Бог светлост од таме'' (Јеврејска реч ''јом'' – дан, нема значења које има данас, већ значи одређени астрономски или временски период трајања).
Други дан Бог је створио свод небески и раставио је воду под сводом од воде над сводом. Тако је постало ово наше видљиво небо иза кога се налазе безбројни светови и галаксије, које круже и крећу се свака својим путем, без сударања.
Трећи дан на Земљи се указало копно – суво, израсла је трава и разноврсно дрвеће са својим плодовима и семеном за размножавање.
Четврти дан Бог је створио Сунце да управља даном, и Месец да управља ноћу, и звезде, да светле и да буду знаци времена, дана и година. Сунце је почело да сија и обасјава Земљу, до тада обавијену густом тамом и влагом.
Пети дан створена су сва жива бића у води, рибе и остала створења, као и птице у ваздуху.
Шести дан Бог је створио ситне животиње, звери земаљске по свим врстама. И на крају Пресвета Тројица, Бог, ствара човека од праха земаљског, и удахњује у њега дух живота. Прво је створен мушкарац, Адам а затим жена, Ева. То је почетак човечанства као слике – огледала у коме се назире Света Тројица: људи су створени да се узајамно воле и тако прослављају свога Створитеља. Први људи су живели са Богом, у Рају, у добру, у сваком изобиљу, љубави и доброти. У Рају је постојало Дрво живота са кога се човек хранио и оно му је давало бесмртни живот и мудрост. Али, у Рају је постојало и друго дрво. Дрво познања добра и зла, са кога је Бог човеку забранио да једе плодове да би га вежбао у уздржању и верности Богу. То је било дрво провере човекове слободе, да му је ''све слободно, али да све није на корист'' и да не треба да дозволи да било шта овлада њиме, да буде роб ничега. Ово друго дрво у Рају требало је да буде испит човекове љубави: да ли ће бити веран Богу или Ђаволу.

[pitalica]

Показало се да су први људи подлегли наговору Ђавола преко змије: прво је жена, Ева окусила плод са Дрвета познања добра и зла и тако су људи постали смртни. Учињен је, дакле, први грех у историји: према Богу, према себи и    целокупном потомству до данас. Човечанство и цела видљива творевина су, дакле, заражени грехом.
Казна за први грех била је: Адам и Ева су били истерани из Раја да би се спречило веће зло и да не би у греху постали бесмртни. Јер, да су и даље остали у Рају, јели би плодове са Дрвета живота од кога би били бесмртни али у греху, у злу, а од тога нема већег пакла. Бог је даље проклео Еву да ће с муком рађати децу и да ће бити под влашћу свога мужа Адама, да ће у зноју лица радити земљу и јести хлеб – да је ''прах и у прах ће се вратити''.
Први грех је наследан и из њега су настали сви потоњи греси. Адамов син Кајин убио је свог брата Авеља из зависти. Последице греха су видљиве у природи (борба за опстанак у животињском свету – закон јачег и отпорнијег). Осим тога, грех и зло брже се шире него добро и правда. Када се грех толико раширио, Бог је додзволио свеопшти потоп од кога се спасао само један праведник, Ноје са породицом, и по један пар од сваке животињске врсте. И после потопа људи су отпадали од Бога и грешили.

[pitalica]

Да би се сачувала вера чиста, Бог је изабрао једног човека који се звао Аврам. Аврам је био праведан, веровао је у Бога и у Спаситеља света који ће доћи са неба међу људе. Зато се Бог лично јављао побожном Авраму више пута као и његовим потомцима: сину Исаку, унуку Јакову. Аврамов унук Јаков имао је дванаест синова од којих је касније постало дванаест Израиљевих племена. Јаковљев син Јосиф, кога су браћа из зависти и мржње продали у Египат, био је спасен од Бога јер је био праведан и побожан и имао је дар да тумачи људима снове. Касније је Јосиф спасао и оца свог и сву своју браћу од глади која је завладала: довео их је у Египат где је он био први до фараона (цара). Међутим, после Јосифове смрти његови потомци били су много мучени у Египту. Бог је видео праведно страдање Јевреја у Египту и одредио је једног Јеврејина по имену Мојсије да их изведе – спасе из ропства.

[pitalica]

Бог се најпре јавио Мојсију на брду Хориву у облику пламена из купине која је горела али није сагоревала. Египатски цар није дозволио Мојсију да изведе Јевреје из његове земље, али је Мојсије успео уз Божју помоћ, учинио је многа чуда којима га је Бог обдарио. Излазак Јевреја на челу са Мојсијем из Египта у Обећану земљу трајао је четрдесет година. За све то време су се Јевреји путујући преко пустиња, хранили чудесном храном са неба, маном код које нису огладнели а и одећа и обућа им се нису цепале. На брду Синају Бог је Мојсију предао за народ Десет заповести које гласе:
   1. Ја сам Господ Бог твој; немој имати других богова осим Мене.
   2. Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити.
   3. Не узимај узалуд имена Господа Бога свог.   
   4. Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и обави све послове, а седми дан је одмор Господу Богу твоме.
   5. Поштуј оца и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.
   6. Не убиј.
   7. Не чини прељубе.
   8. Не укради.
   9. Не сведочи лажно на ближњега свога.
      10. Не пожели ништа што је туђе.

[pitalica]

Осим ових, Јевреји су се кроз цео Стари завет, све до Христовог рођења учили закону Божијем од својих свештеника, и од Светих Пророка од којих су најпознатији: цар Давид, Соломон, Илија, Исаија, Јеремија, Језекиљ, Данило, Амос, Осија, Малахија и многи други. Сви су они у невољама тешили свој народ да не клоне духом, поучавали га и одржавали су у народу непрекидно веру да ће доћи Спаситељ света, Господ Христос.

[pitalica]

НОВИ ЗАВЕТ

Нови завет почиње радосном вешћу Архангела Гаврила Светој Дјеви Марији да ће она родити Спаситеља, Сина Божјег, Христа. То је и данас пролећни празник Благовести (7. април по новом календару) када је Марији, девојци од Бога изабраној, наговештено да ће родити Исуса (Спаситеља) Христа (помазаник Божји, Месија). И Христос се заиста девет месеци после (7. јануар) родио у месту Витлејему, близу Јерусалима, у пећини, у јаслама. То је данас празник Божић. Новорођеног Сина Божјег прво су посетили Мудраци са Истока предвођени чудесном звездом, поклонили су му дарове: злато, тамјан и измирну. Анђели су те ноћи певали химну: ''Слава Богу на висини, и на земљи мир, међу људима добра воља''.
Дан уочи Божића зове се Бадњи дан. Увече се у кућу уноси бадњак, храстово сирово дрво, затим слама – у спомен да се Христос родио у јаслама, меси се божићна чесница, а за радосни празник Божић постоје у нашем народу и многи други веома лепи обичаји. О Божићу се поздрављамо ''Христос се роди!'', а отпоздрављамо ''Ваистину се роди!''.

[pitalica]

СВЕТИ ЈОВАН   
   
Христову јавну проповед непосредно је најавио Свети Јован Претеча и Крститељ. Радио се пола године пре Христовог рођења (7.јул, Ивандан). Зове се Крститељ зато што је он крстио Христа у реци Јордану. Јован је завршио свој живот на земљи тако што му је посечена глава у тамници, по наређењу царице Иродијаде, јер је Јован укоревао цара Ирода што се оженио својом снахом. Дан његове смрти је и данас празник Усековање (11.септембар) и тога дана хришћани посте.
Свети Јован је крстио Христа када је Христос имао тридесет година (пунолетство код Јевреја). После крштења је Христос могао да јавно наступа и учи народ закону Божјем. Крштен је у реци Јордану и притом се чуо глас Божји с небеса: ''Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи''. Овај празник је Богојављење (19.јануар), јер се Бог јавио са неба као глас, Син се крштавао у води а Дух Свети се у том тренутку појавио као голуб изнад Христове главе. На Богојављење у свим праославним храмовима врши се велико богојављенско освећење воде, некада и на оближњој реци. То је Богојављењска света водица која се односи кући, помало се пије и узима у болести, иначе преко целе године се не квари. У неким нашим крајевима на овај дан се поздравља ''Бог се јави!'', а отпоздравља ''Ваистину се јави!''