Narkomanija

[jelajelena]

Narkomanija






Narkomanija kao oblik zavisnosti od hemijskih sredstava uključuje kompulzivnu upotrebu sredstava koja izaziva i zavisnost od droge, a karakterišu je:


- neodoljiva žudnja za nastavljanjem uzimanja droge - psihoaktivne supstance (tj. supstance koje menjaju stanje svesti, raspoloženje i ponašanje) prirodnog ili sintetičkog porekla;


- dugim uzimanjem droge dolazi do porasta tolerancije, pa se količina droge povećava radi postizanja odgovarajućeg farmako-dinamičkog i psihološkog efekta;


- psihička ili fizička zavisnost, ili i jedna i druga;
- apstinencijalni sindrom, nakon prestanka uzimanja droge;
- štetne posledice za pojedinca i društvo.

 

Znatiželja, nezadovoljstvo i "mladalačka pobuna protiv sveta", želja za prihvatanjem u društvu koje im imponuje, nesigurnost i nedostatak samopouzdanja – samo su neki od stotinu razloga zbog kojih mladi ljudi počnu eksperimentisati s drogama.

Roditelji, u večnoj trci da porodici osiguraju "normalan" život, mogu se naći u situaciji da ne reaguju na vreme. Ponekad se i roditelji koji misle da rade "najbolje" nađu pred zidom i užasnom spoznajom da se njihovo dete kocka sa budućnošću i životom.

 

Zato, treba naći vremena i razgovarati, treba poznavati svoje dete. Baš kao što dete učimo o rešavanju drugih životnih problema i situacija, tako ne treba zatvarati oči ni pred drogama. Mladi čovek mora naučiti kakva mu zaista opasnost preti. Porodična sreća, pa i život mogu biti cena kojom se plaća zanemarivanje i pomisao "Moje dete se ne drogira, to rade neka druga deca".
 

Roditelji, po pravilu, kasno primete da im je dete zavisnik od droga. Deca koriste drogu i po nekoliko godina, a njihovi roditelji to saznaju, recimo, tek u poslednja dva meseca. Osim što su zauzeti i preokupirani borbom za osiguranje egzistencije, najčešće su roditelji "slepi za promene u ponašanju kod svoje dece". Štaviše, roditelji obično negiraju promene u detetovom ponašanju.

 

Vreme počinjanja konzumiranja psihoaktivnih supstanci u proseku se pomerilo na oko 15 godina. Čak se kod sve mlađih i mlađih adolescenata, kod dece od 12, 13 ili 14 godina uspostavlja zavisnost ili zloupotreba uzimanja droga. S obzirom da adolescenti još nemaju sopstvenu organizovanu ličnost, oni žele da se identifikuju sa vršnjacima, da postanu deo plemena u kome neće da štrče ni na koji način.


 

Ogromna je želja za dokazivanjem, ogromna je radoznalost adolescenta.


Adolescent tek utvrđuje granice svojih mogućnosti. On ne zna koliko daleko može da trči, koliko može da voli, koliko može da podnosi bol. Jedna od njihovih važnih osobina je omnipotencija. Misle da mogu da ostvare sve što požele, da mogu da nadvladaju sve prepreke.

Oni nisu svesni da se zavisnost uspostavlja brzo i da se iz nje izlazi veoma teško. Kao što je rekao Nathaniel Emmons:

"Navika je kako najbolji sluga, tako i najgori gospodar." Navika (habituacija) se u savremenoj literaturi svrstava u psihičku (emocionalnu) zavisnost.

Psihička zavisnost je izmenjeno stanje organizma u kojem osoba oseća jaku potrebu za stalnim uzimanjem droge kako bi se zadržao osećaj dobrog psihičkog stanja i zadovoljstva. Pretežno psihičku zavisnost uzrokuju kokain, kanabis i neki halucinogeni. Ostali (opijati, amfetamini, neka sredstva za smirenje itd.) uzrokuju i psihičku i fizičku zavisnost, a samostalna fizička zavisnost je jako retka.


Fizička zavisnost je rezultat tkivne, odnosno ćelijske adaptacije na drogu. Droga postaje deo poremećenog metabolizma zavisnika i u slučaju naglog prekidanja konzumacije droge dolazi do apstinencijalnog (psihoorganskog) sindroma. On se ispoljava žudnjom, vegetativnim sindromom i somatomotornim simptomima, a u retkim slučajevima i konvulzijama i psihotičnim fenomenima.
 

Tolerancija na droge je stanje u koje organizam dolazi nakon dugotrajnog uzimanja tog sredstva pri čemu je za održanje dobrog funkcionisanja potrebno povećavati dozu. Za sredstva koja imaju slična svojstva i način delovanja javlja se kombinovana (ukrštena) tolerancija.

 

Širenje zloupotrebe droga može se protumačiti na nekoliko načina. Posledica je širenja i jačanja međunarodnog kriminala sa povećanjem proizvodnje i ponude; promenom kvaliteta življenja i povećanim zahtevima koje moderno društvo stavlja pred čoveka.