Ekološki poremećaj

[Braca]

Ekološki poremećaj


Uopšteno govoreći,ekološki poremećaj nastaje kada životna sredina počne negativno delovati na opstanak živih vrsta ili određene populacije.

To se dešava i kad faktori životne sredine počnu gubiti na svom kvalitetu u poređenju sa potrebama živih vrsta i to nakon promene abiotičkih ekoloških faktora (na primer, porast temperature ili smanjenje količine kiše).

To se takođe dešava kada životna sredina počne negativno delovati na opstanak vrsta (ili populacije) usled pojačane aktivnosti grabežljivaca (na primer, prekomerni ribolov). Napokon, to se dešava i kad faktori okoline počnu negativno delovati na kvalitet života živih vrsta (ili populacije) usled porasta broja jedinki (prenaseljenost).

Ekološki poremećaji mogu biti veći ili manji (i varirati u trajanju od nekoliko meseci do nekoliko miliona godina). Mogu biti biti uzrokovani prirodnim ili ljudskim faktorima. Takođe, mogu zahvatiti jednu vrstu ili manji broj njih, a mogu pogoditi i velik broj njih (vidi članak uništenje vrsta).

Na kraju, ekološki poremećaj može biti lokalni (kao kod izlivanja nafte) ili globalni (porast nivoa mora povezan za globalnim zagrevanjem).

U skladu sa navedenim stepenima ograničenosti, lokalni poremećaj može imati značajne ili manje značajne posledice koje idu od ugibanja većeg broja jedinki pa do potpunog uništenja vrsta. Kakav god bio uzrok, nestajanje jedne ili više živih vrsta redovno uzrokuje poremećaj u lancu ishrane sa dalekosežnim posledicama na opstanak ostalih vrsta. U slučaju globalnog poremećaja posledice mogu biti daleko izraženije; u nekim nestancima vrsta više od 90% vrsta koje su živele u određenom vremenu izumrlo je. Naravno, mora se napomenuti da je nestanak određenih vrsta (kao što su dinosauri) doveo do oslobađanja određenog staništa omogućivši pojavu i diversifikaciju sisara. Ovde je ekološki poremećaj, paradoksalno, pospešio beodiversifikaciju.

Ponekad je ekološki poremećaj ograničenog obima i bez većih posledica za ekosistem. Ali, najčešće te posledice traju mnogo duže. U stvari, najčešće se radi o povezanom nizu događaja sa završnim događajem. Na ovoj tački nije moguć povratak na prethodno stabilno stanje i novo stabilno stanje će se postepeno vaspostaviti (vidi homeoreza). Na kraju, isto kao što može izazvati nestanak vrsta,ekološki poremećaj može smanjiti kvalitet života preostalih jedinki. Prema tome, iako se smatra da je raznovrsnost ljudskog roda ugrožena, neki smatraju da je nestanak ljudske vrste vrlo blizu. Bilo kako bilo, epidemije, zagađenje hrane, negativan uticaj onečišćenja vazduha na zdravlje, manjak hrane, manjak životnog prostora, nagomilavanje otrovnog i teško razgradivog otpada te ugrožavanje opstanka ključnih vrsta (veliki majmuni, pande i kitovi) takođe su faktori koji utiču na ljudsko blagostanje.

U proteklih nekoliko desetaka godina jasno se uočava sve veći uticaj čoveka na ekološke poremećaje. Zahvaljujući tehnološkom napretku i brzom priraštaju stanovništva ljudski rod ima mnogo veći upliv na svoje životno okruženje nego ijedan drugi faktor ekosistema.

Neki od najčešće pominjanih primera ekoloških poremećaja su:
permsko-trijasko istrebljenje pre 250 miliona godina
kredno-tercijarno istrebljenje pre 65 miliona godina
globalno zagrevanje povezano sa efektom "staklene bašte". Zagrevanje može prouzrokovati poplave oko delta azijskih reka (vidi takođe ekoizbeglice), češće pojave ekstremnih vremenskih poremećaja i kvalitativne i kvantitativne promene u proizvodnje hrane (vidi globalno zagrevanje i poljoprivreda)
pojava rupe u ozonskom omotaču
krčenje šuma i povećanje pustinja, uz nestanak mnogih vrsta
topljenje nuklearnog jezgra u Černobilju 1986. izazvalo je smrt mnogo ljudi i životinja i uzrokovalo brojne mutacije na ljudima i životinjama. Oblast oko nuklearke je napuštena zbog velike količine radijacije ispuštene pri topljenju jezgra.