Elizabeta Georgiev - Rasprodaja snova

[Braca]

Eлизaбeтa Гeoргиeв

Распродаја снова

Ликови:
СЛАТКОРЕЧКО - дух, патуљак приповедач
БИБЛИОВИЛА БИБЛИОВИЛОВИЋ - библиотечка вила
КЊИГОВИЛА КЊИГОВИЋ - краљица књига
БУБАЛИЦА-помоћник Библиовиле
ЦРВЕНКАПА
СНЕЖАНА
ПИПИ
АНА-девојчица
МАМА

Светло се полако појачава – раздањује се.Чим сване, примећујемо са стране на сцени много књига. Неке се налазе на једној полици, друге суразбацане по поду - велике и мале књиге.
Са стране сто и столице. На столу - много књига. На средини сцене - један писаћи сто, на њему лампа, мастионица са великим пером.
Тамо седи Библиовила Библиовиловић. Пише нешто. Са леве стране негде у углу, налзи се мала кућа, слична кућици за псе. Изнад улаза у кућицу пише: ,,Царство лепих речи". Ту живи Слаткоречко.
Сладкоречко се нагиње, гледа сањиво час лево, час десно и полако излази. На глави има капу направљену од књиге. Панталоне и џемпер су такође направљени од хартије. Узима бубањ, направљен од хартије, и почиње да пева.


СЛАТКОРЕЧКО –

Овај је свет чаробно место
Ако га волиш он срећом сија,
Ал' има једно које је престо
Свих лепих знања и маштарија.

Кућа маште, или библиотека
Је ризница сунаца у лику књиге,
Раширених руку свакога чека,
Великим срцем решава бриге.

Књига је велика, моћна душа
Твој верни друг од папира
У миру мисли она те слуша
Мелодију знања она ти свира.

Па певаш са њом песме до неба
И растеш велик, од облака већи,
Ствараш уз то све што ти треба v
На путу славе, ка својој срећи.

Расти, дете, уз слова, уз приче
Расти уз своје и туђе снове
Стварај нове што на сунца личе
Стварај знање, књига те зове!

Књига је свет, чаробно слово,
И словце свако је један дар,
А ти читај и запамти ово
КЊИГА ЈЕ СУПЕР СТВАР!
СЛАТКОРЕЧКО - (кад угледа Библиовилу, оставља добош, мало закопчава џемпер) -Добро јутро Биби, вило прекрасна!
БИБЛИОВИЛА (љутито) - Биби је тај твој глупи нос!!! Хиљаду пута сам ти рекла да ме не зовеш тако.
СЛАТКОРЕЧКО - Доброоо!
БИБЛИОВИЛА – Ма немој, доброоо! Увек ми кажеш доброооооо и следећи пут сам опет Биби!
СЛАДКОРЕЧКО - Сада ово доброооооо је заиста доброоооо, што значи да више нећеш бити Биби, већ Библиовила.
БИБЛИОВИЛА - Сигурно?
СЛАДКОРЕЧКО - Часна реч, драга Библиовило (клања се)
БИБЛИОВИЛА - Па, добро онда... Верујем ти, упркос томе штооо... Сада бих те замолила да мало ћутиш, имам важан посао.
СЛАДКОРЕЧКО - Доброоо... (Шета се по сцени. Својим кретањем показује да је веома радознао.) Какав важан посао?
БИБЛИОВИЛА - Страаааашно важан посао.
СЛАТКОРЕЧКО - Какав је то страааашно важан посао?
БИБЛИОВИЛА - Ох, страаааашно важан тајанствени посао. Тајна! А сада псст!
СЛАТКОРЕЧКО - Какав је то страаааашно важан тајни посао?
БИБЛИОВИЛА – Најважнији од свих тајних послова до сада.
СЛАТКОРЕЧКО - А какав је тај страаааашно важан посао од свих тајних послова до сада?
БИБЛИОВИЛА - (Гледа га зачуђено неколико тренутака, затим полако устаје, пење се на писаћи сто, поново га гледа и почиње са скаче.)Престаниии! Када је нешто тајно то значи тајна! Разумеш? И тајне су скривене тајне што значи... да се чувају на скривеном месту у глави... Све сам побркала због тебе... Обично много јасније и разговетније говорим, али ти ме излуђујеш!
СЛАТКОРЕЧКО - Аха, да! Тајна... ( Гледа неколико тренутака у Библиовилу, која нервозна поново седа на своје место и разгледа неке папире.) Значи нећеш да ми кажеш какав је то нјважнији од свих тајних послова до сада, чак и ако ти кажем снаааажну реч ,,молим? (Вади из џепа таблу на којој пише МОЛИМ.)
БИБЛИОВИЛА- Не, не, и не! Губи се одавде, молим те!
СЛАТКОРЕЧКО - Добро! Добро! Знам кад ме нико не жели и када ме не воле...(плаче) Ја сам усамљени мали дух из Царства лепих речи и нико мене не воли (почиње гласније да плаче)
БИБЛИОВИЛА - Не плачи, молим те.
СЛАТКОРЕЧКО - Ти ме мрзиш! Аааааааааа! Не волиш ме и презиреш ме! Ааааааааа! Ја сам усамљени мали дух из Царства лепих речи.... Аааааааааааа! А када неког не воле и кад га мрзе, нико неће с њим да говори. Ааааааааа!
БИБЛИОВИЛА- Молим, те, молим те не плачи! Добро знаш, да не волим сузе. Нико у библиотеци не воли плач. Сузе могу да наквасе књиге, а то је ужасно, хартија ће се распасти од влаге. Да, нико у библиотеци не воли тугу...
СЛАТКОРЕЧКО - ( још јаче) Ааааааа!
БИБЛИОВИЛА - Слушај, ако престанеш да плачеш, рећи ћу ти шта се дешава.
СЛАТКОРЕЧКО - Часна реч?
БИБЛИОВИЛА - Часна реч!
СЛАТКОРЕЧКО - (Скаче и пева) Биби ће ми рећи! Биби ће ми рећи!(Када примети колико је Библиовила љута наставља другачијим тоном).Она ће ми рећи! Она ће ми рећи!
БИБЛИОВИЛА - Престани да скачеш као некаква бува! Стани! Е, тако! А сада буди пажљив. (ПривлачиСлаткоречка к себи и шапуће му.)
СЛАТКОРЕЧКО - (Слуша) Је ли то истина?! Ццц!
БИБЛИОВИЛА - Цела истина!
СЛАТКОРЕЧКО - И шта ћемо сад?
БИБЛИОВИЛА - Не знам! Једноставно не знам! Чекаћемо.
СЛАТКОРЕЧКО - Шта ћемо да чекамо?
БИБЛИОВИЛА - Молим те, не желим више да причам о томе, а већ и касним. Хари Потер ће доћи у собу два, а тамо је, као што знаш Вини Пу, који уопште не воли те нове, савреме ликове, и боље ми је да сам тамо у случају ако пожели да направи неку глупост. (Док то говори, вади џепни часовник, примећује да већ касни и излази)
СЛАТКОРЕЧКО - (Музика. Слаткоречко се шета по соби, седи за Библиовилин писаћи сто, прави двоглед од хартије и гледа. Када угледа публику, пење се на писаћи сто и клања се.) Здраво, здраво, здраво, поштована децо са најчистим срцуленцима! О, опростите ми, нисам приметио да сте ту, драга и слатка моја сунашца. Ја сам Слаткоречко из Царства лепих речи и живим овде (показије на кућицу). Можда вам се чини да је мој дворац мали, али лепе речи су огромне и моћне, тако да слободно можете да замислите, да је мој дворац ооогроман и моћан... Моћан као... каооо... диносаурус, да као диносаурус, који који говори само лепе речи. Е, у енциклопедијама пишу различите, не толко лепе ствари за те древне животиње, али ја лично мислим да су они умиљати, снажни и паметни као моје царство... Да, много причам... Зато сам и добио такво име Слаткоречко, ипак било би боље да се зовем Брзоречко. Овде у другом царству где се сада налазимо и које се зове Библиоландија, ја играм једну мноооого важну улогу приповедача прича.Увек, када дође неко дете у библиотеку, ја му причам приче и учим га како да заволи књиге. Ипак, у последње време све мање и мање долазе деца...Ах...Већ сте се упознали са Библиовилом - она је библиотечка вила, чувар царства књига. Много је добра, али мало је... како да кажем, откачена. Она толико ствари зна и толико ликова познаје да јој просто завидим! Ух, Библиовила је паметна као... совица! ( У том тренутку у собу улази Бубалица.Саплиће се, пада. Слаткоречко му помаже да устане. Звера около.)
БУБАЛИЦА - Књигу... Књигу... Ах, одмах морам да пронађем књигу.
СЛАТКОРЕЧКО - Коју књигу?
БУБАЛИЦА - Прва књига о Хари Потеру. Библиовила ју је заборавила и треба одмах да је однесем у другу собу. Хари се страааашно наљутио што није на месту.(Већ је испод писаћег стола.)
СЛАТКОРЕЧКО - (Узима једну књигу са стола.) Ево је!
БУБАЛИЦА- ( срећно) О, хвала ти! (Љуби га. Креће, саплиће се, пада, одмах устаје и излази са сцене.) Долазим, Библиовило!
СЛАТКОРЕЧКО - (Гледа за Бубалицом.)
Цццц! Е, ово је Бубалица, смешни помоћник Библиовиле Библиовиловић. Бубалица је много добар и паметан, али је мало...мало више је неспретан. Између осталог он је прочитао све књиге у библиотеци! Бубалица ради као читалац и зато добија плату- хиљаду лепих речи месечно. Ја сам, између осталог, и благајник овде у Библиоландији и са великим задовољстњом плаћам овом невероватном читаоцу највише од свих читалаца... (Чује се откуцаји часовника. Слаткоречко гледа наоколо и трчи у своју кућицу. Улази унутра, па провирује) Говорим као брбљива воденица. Ах, брбљива виденица - тако се у књигама приповеда, кроз метафоре. За те метафоре научио сам от своје чаробне торбице, у којој се налазе најлепше речи и у којој се крију најлепше приче за најбољу децу...(чују се гласови) Охо, изгледа да неко долази. Боље да ја се склоним одавде, изгледа да ће се нешта догодити... Библиовила ми је рекла да се ради о... Е да, то је тајна, а тајна је тајна када се не говори о њој, иако ћете сазнати истину... (нестаје.)
(У собу улазе Књиговила Књиговиловић, Библиовила Библиовиловић и Бубалица. Бубалица трчи испред њих, саплиће се о једну књигу, узима књигу и милује је.)
БУБАЛИЦА- Извини, извини!
КЊИГОВИЛА - Поштована госпођице Библиовила, имате веома чудног помоћника...
БИБЛИОВИЛА - ( Помаже Бубалици са устане.) – Можда је... мало чудан, али је много добар и поносим се њиме.Он је...
КЊИГОВИЛА - Прочитао све књиге... Знам али ипак, као главни помоћник једне библиотечке виле треба да буде више...како да кажем спретнији и убедљивији у свом понашању... (Осврће се тражи столицу, Бубалица то види и брзо доноси столицу. Бубалица му нешто шапуће, он се окреће заједно са столицом и Књиговила седа на поду.)
БУБАЛИЦА - Ох, ваше величанство опростите ми, ја...
КЊИГОВИЛА - ( Полако устаје и пипа се по задњици.) – Ништа, ништа...Можда сам и очекивала тако нешта од вас (пажљиво седа на столицу.)
БИБЛИОВИЛА - (Док се све ово дешава она седи за писаћим столом и држи се за главу.) Бубалице, Бубалице, ти си безанадежан случај! Мили мој, мораш да будеш пажљивији...(Устаје и корача по сцени.) Ево, овде у овој соби и у целој библиотеци је стварни живот. Он понекада боли. (Приближава се Бубалици и штипка га.) Понекад је насмејан (пева), понекад је тужан (плаче). Стварни свет можеш да дотакнеш (милује га.) А свет књига је један бесконачни сан...
КЊИГОВИЛА – Клањам се и поштујем, драга Библиовило, ваше филозофско надахнуто приповедање. Али, ви сте још на почетку рекли да је Бубалица безнадежан случај и да он као такав, никада неће разумети стварни свет. Мислим, да нема потребе да му све то говорите што сте сада рекли. Он једноставно живи у свету маште и књига. Дааа...
БУБАЛИЦА - (тужно) Да... Можда сам мало чудан, али... какве сте, пак, вас две?
БИБЛИОВИЛА - Бубице, какво је ово питање? Ја сам Библовила Библиовиловић, библиотечка вила, а ово је, као што ти је добро познато, њено величанство Књиговила Књиговиловић, краљица књига... Молим те, води рачуна како се понашаш. Ах, за све је крив овај глупи штрајк. (Поново се враћа и седи за писаћим столом.)
БИБЛИОВИЛА - Ох, драга Библиовило, хтео сам да кажем, да смо нас троје део света маште. Нико од посетилаца библиотекене не може да те види и дотакне. Нико од посетиоца библиотеке не може да види њено величанство (клања се.) Вас две и ја, незграпан љубитељ читања, смо само један леп сан који сањамо у плаветнилу књижевних чуда.
КЊИГОВИЛА - (Цело време пажљиво слушају и Библиовилу и Бубалицу, вади папирну марамицу и гласно брише свој нос.) – Како само лепо говорите Бубалице! Поносим се вама!
БИБЛИОВИЛА - (клања се) О, хвала Вам, хвала Вам ваше величанство! Хвала Вам и у име мог помоћника.
БУБАЛИЦА - Ваше величанство, ако ми дозволите, мислим да ситуација у којој се налазе књиге и читање изискују хитну реакцију и хитну помоћ! ( Узима књигу и чита.)
БИБЛИОВИЛА - Да, хитна помоћ за књигу и читање!
КЊИГОВИЛА - Слажем се! Хитна помоћ за књигу и читање!
СЛАТКОРЕЧКО - (извирује из кућице) Сада је на мене ред! (Излази на коленима, гурајући играчку – кола хитне помоћи. Пролази поред Библиовиле, Бубалица се очекивано саплиће и пада заједно с књигом. Књигоњила важно диже ногу да Сладкоречко прође. Он се креће мало по сцени и враћа се у кућицу.) Толико од мене за сада. Живело читање!
БИБЛИОВИЛА - Овај Слаткоречко... није требало да му кажем.
КЊИГОВИЛА - (изненађено) Је л' и он зна?
БИБЛИОВИЛА - ( узнемирено) Да... Али натерао ме је да му кажем. Толико је био упоран и... ето, рекла сам му...
КЊИГОВИЛА - (Устаје са столице и шета нервознио) Ка-та-стро-фа, драга Библиовило, катастрофа... Разочарали сте ме... Веома добро знате какав је брбљивац Слаткоречко...
БИБЛИОВИЛА - Али он...Пре или касније сви ће сазнати.
БУБАЛИЦА - (Док Књиговила и Библиовила разговарају он седи на поду и чита књигу. После неког времена подиже главу, устаје и одлази до Слаткоречкове кућице.) Слаткоречкооо ... Ехеј, Слаткоречкооо... (Слакоречко вири, Бубалица га хвата за уво и вуче га.) А, тако злоћо, хајде излази!
СЛАТКОРЕЧКО - Јаоо боли ме, ја нисам злоћа! Ја сам Сладкоречко! Ах, немој!
БУБАЛИЦА - Да ти си Слаткоречко који много воли да оговара.
СЛАТКОРЕЧКО - (Библиовили) Биби, молим те, реци му да никоме нисам причао о највећој тајни коју си ми пријатељски поверила.
БИБЛИОВИЛА - (мало изненађено) Биби? Ко је Биби?
СЛАТКОРЕЧКО - (Бубалици) Не вуци тако јако! Ово је уво јеног великог и важног патуљка! Јао, извини Библиовило, ја...
КЊИГОВИЛА - Јао, осећам како ми сва слова негодују и како се сва одреда нервирају. Ја бих вас замолила да одмах престанете са тим глупостима. Библиовило, мислила сам да сте ви паметнији од ова два кловна. Ах, разочарали сте ме.
БИБЛИОВИЛА - (Клања се. Тера Слаткоречка и Бубалицу, који још увек вуче Сладкоречка за уво да се поклоне на сцени.) Опростите ми, ваше књишко величанство, али ова двојица су и мене изненадили и то баш сада у овом тешком тренутку. Ако желите могу да их казним!
БУБАЛИЦА- (радосно) Ја хоћу! Ја хоћу да ме казните! Колико нових књига треба да прочитам за казну?!
КЊИГОВИЛА – Видите и сами, да нема потребе да кажњавате некога, ко се радује својој казни. За господина Бубалицу казна представља задовољство. Ох, врти ми се у глави. (Хвата се за главу и поново намерава да седне на столицу, али уместо на столицу седа на под. Бубалица и Слаткоречко се смеју, Библиовила помаже Књиговили.) Ето, видите ли, шта се дешава када се једна књишка краљица, као сада ја, изнервира, заврти јој се у глави а могу да јој се десе још много горе ствари. На пример да заборави речи, да побрка слова...
БИБЛИПВИЛА- ( помаже Библиовили да седне) О, ваше величанство, полако, полако... Све ћемо средити и све ће бити као пре.. ( Обраћа се Слаткоречку и Бубалици.) Вас двојица престаните да се смејете, направите нешто.
СЛАТКОРЕЧКО и БУБАЛИЦА - Шта?
БИБЛИОВИЛА - (Отвара једну књигу као лепезу и маше са њом.) Откуд знам шта - и ви исто читате књиге и знате одговоре на многа питања. Једноставно размислите и направите нешто.
КЊИГОВИЛА- А...Б...В...Г...Д...О...П...Р...С...Т
БИБЛИОВИЛА- О, сирота краљица... Има температуру и почиње да бунца...
БУБАЛИЦА- (узима једну књигу и прелистава је) Никада до сада нисам читао књигу са темературом.
СЛАТКОРЕЧКО- (понавља исто као Слаткоречко) Нити сам ја читао књигу с температуром.
БИБЛИОВИЛА – Ако наставите са тим глупостима и ја ћу почети да бунцам и фантазирам! Ох, шта ли ће ми се данас још десити...
На сцену излази једна девојчица. После ње излази и њена мајка.Оне не обраћају пажњу на остале на сцени, јер их не виде.
МАМА – Aли драга моја, молим те, прочитај ову причу, веома је занимљива. Узећу ти и ову сликовницу, ако хоћеш. Љубазна госпођа библиотекарка ми је рекла да је књига изузетно занимљива.
АНА- Нећу!
МАМА - Како нећеш?! Треба да читаш. Читање је веома важно и корисно.
АНА- Мамааааааа! Данас читање уопште није у моди. Ја хоћу да будем модерна девојчица и више волим компјутер.
МАМА - Да, сунашце моје, компјутери су веома занимљиви, али ево узми ову књижицу. Ту су приче о Црвенкапи, о Снежани... А ево ова је о прича о Пипи Дугој Чарапи. Ти си мамина Пипи!
АНА - Мамааааааа, молим те, хајде да идемо из библиотеке, ако ме виде другарице смејаће ми се... (излази са сцене)
МАМА - (излази за њом) Ани, немој тако...
КЊИГОВИЛА- А...Б...В...Г... Страшно! Ах!
БИБЛИОВИЛА - Ужас!
БУБАЛИЦА - Хитно нам је потребна помоћ!
СЛАТКОРЕЧКО - Хитна помоћ! (Вади од кућице играчку, кола хитне помоћи, и вози је по сцени. Звони телефон на писаћем столу Библиорусе.)
БУБАЛИЦА-Звони телефон!
КЊИГОВИЛА- Овај телефон звони!
СЛАТКОРЕЧКО- Па шта ако звони! Телефони у принципу звоне.
БУБАЛИЦА- Али то је онај телефон... (шапне му нешто)
БУБАЛИЦА- Аааа, онај телефон...
БИБЛИОВИЛА- (Узнемирена подиже слушалицу) Овде Библиовила. Изволите, поштовани јуначе. (Остали се приближавају слушалици да чују разговор, али одједном се сви удаљавају.)
БИБЛИОВИЛА – Разумем, разумем, смирите се.Све ће бити у реду...Да... Да... Тренутак само (гледа на сат) имам хитан састанак са свим библиотечним и књишким вилама и вилењацима, духовима и њиховим помоћницима. Надам се да ћемо све успети да средимо... Да овде је њено величанство Књиговила... Да... (спишта слушалицу) Ох! (седа за писаћи сто)
КЊИГОВИЛА – Ко је то био?
БИБЛИОВИЛА- Ко се све није јавио! Сви главни ликови из Нарније, неки из романа о Хари Потеру, из Тома Сојера... мислим да је био и он лично. Шта ће бити са нама.. Ох..Ох...
БУБАЛИЦА- Доста с кукњавом! Састанак почиње за двадесет секунди. Ваше велуичанство, Библиовило... Полазимо...
БИБЛИОВИЛА- (разочарано) Да полазимо, али ипак... ( Бубалица је хвата за руку и они, трчајући, одлазе са сцене. Књиговила хода полако и поносно. Бубалица улази клања се, хвата је за руку и он такође трчајући излази са сцене.)
СЛАТКОРЕЧКО - ( Музика. Слаткоречко остаје сам. Седи за писаћим столом и игра се са колима хитне помоћи. Узима хартију и прави двоглед. Гледа лево и десно. Одједном као да се сети публике. Устаје. стаје мирно као стражар.)- Поштована публико, најдража поштована децо, опростите једном малом и веома несташном патуљку књига, што је овој општој гужви заборавио на вас. Искрено речено, нисам заборавио много, заборавио сам ево толико мало. Вероватно нисте схватили шта се тачно дешава у Библиоландији, или сте можда схватили али врло мало.Као становник Царства лепих речи... Ах, између осталог, ја сам јединствени житељ царства лепих речи. У овом мом царству ја сам и цар, и војник, и слуга...и... и... кувар, чак и кловн. Е, то је главни разлог што ја често идем у Библиоландију да попричам са Биби... тачније речено- са мудром, добром, прелепом, невероватно паметном Библиовилом, са слатким Бубалицом... Цццц, ево сада сам заборавио где сам стао у вези са тим шта се дешава... Ах, да! Као становник Царства лепих речи имам важну мисију да помогнем свим оним принцезама, вилењацима, вилама , патуљцима који живе од књиге и за књигу.Зато сам сачувао тајну коју ми је јутрос рекла Бублиовила, али сада мислим да сам добио дозволу да вам је кажем, јер и ви онда исто можете да помогнете да нађемо решење проблема.Тако... Главни јунаци су у штрајку! Решили су се на тај корак, зато што деца све мање и мање читају.Чекај, чекај, можда сте и ви једни од оних, који све мање иду у библиотеку и друже се са књигама? А? Да видим колико вас редовно чита...Ајде подигните руке они, који иду у библиотеку! (броји)Један, два... три... Мало... Јако мало... А знате ли ко је крив за то? Као што одрасли имају обичај да кажу, кривац нечитања је појава компјутера и оних игрица, знате их... Као што сте видели и Ана је скоро заборавила на оне прекрасне тренутке, када сам јој причао приче... ( У соби улазе Црвенкапа, Пипи, и Снежана. Свађају се. Слаткоречко се уплашен крије испод писаћег стола.)
ЦРВЕНКАПА – А ти мислиш да си много добра?! Погледај се каква си? Немаш чак ни исте чарапе!
СНЕЖАНА - А фризура јој је... Ха ха ха! Немам речи!
ЦРВЕНКАПА - Ко ли је фризира? Сигурно нека мачка са неког пустог острава.
ПИПИ -Девојке, за разлику од вас, размажених и својеглавих цура, ја сам јака и паметна и сви ме воле!
ЦРВЕНКАПА – Јака, паметна и сви ме воле! Молим те! Деценијама већ деца расту са мојом бајком!
СНЕЖАНА – Ма немој! Лажљивица! Моја бајка је популарнија од твоје! Шта има занимљивог у причи о некаквој баби и некаквом вуку! Глупости! У мојој бајци осим мене, прелепе Снежане, ту су мојих седморо пријатеља патуљака, одвратна мећиха и наравно, ах, прелепи принц.
ЦРВЕНКАПА- Патуљци и принц! А ловац?... У мојој бајци се појављује ловац.
СНЕЖАНА – И у мојој бајци постоји ловац.
ПИПИ – Да, у обе бајке појављује се ловац... Али шта с тим, то уопште није важно...
ЦРВЕНКАПА – Прекините! Сада ја причам! (Снежани) У мојој бајци ловац игра веома важну улогу и много је занимљиији од ловца у твојој бајци! То значи да је моја бајка боља!
СНЕЖАНА – Није истина, моја је бајкабоља!
СНЕЖАНА- Е, моја је пуна интрига! И памти се! И чита се у једном даху!
ЦРВЕНКАПА- Моја!
СНЕЖАНА - Моја!
( Док се оне свађају, почиње музика. Пипи се пење на писаћи сто, скаче и игра у ритму музике.)
СЛАТКОРЕЧКО- ( Вири испод писаћег стола. Неколико пута покушава да изађе, али се плаши. Пипи га примећује, силази са писаћег стола, и одлази код њега. Шапућу нешато и смеју се.) Много су смешни зар не!
ПИПИ- Смешни! Смешни! Смешни! Ха ха ха!
СЛАТКОРЕЧКО – Баш су смешни! Ха ха ха!
ЦРВЕНКАПА- Шта се смејете? Ништа није смешно!
СНЕЖАНА ( поправља своју хаљину) Ништа није смешно! То је трагично! Драматично! Катастрофа! Нико нас више не воли! (плаче) Нико више неће да чита за нас!
ЦРВЕНКАПА - Да све мање и мање читају о мени, баки и вуку!
ПИПИ -Скоро и да су заборавили на седам патуљака, а принца се више и не сећају! Јадни принц!
ПИПИ – (Слаткоречку) Једна плачљивица! Друга плачљивица! Ужас! С ким ја да се дружим!!! ( излази испод писаћег стола) Све мање читају и о мени али ја не плачем! Између осталог, ја живим у једном роману и нисам обична бајка!
СНЕЖАНА- Живиш у роману... И шта је ту лепо... Чак је мало и страшно! Престани да се хвалишеш с тим!
ЦРВЕНКАПА- Престани и ти! Принц, принц принц и принц!... Ако се овако настави нико неће ни знати да си уопште постојала. Морамо наћи решење овог проблема!
СЛАТКОРЕЧКО - Ураааа!
ПИПИ - Тако је - ураааа и у напад! Осмехом и позитивним мислима морамо победити нечитање... Ако не може тако, онда може и мало другачије...
ЦРВЕНКАПА - Без насиља молим!
СНЕЖАНА - Ко тако паметно збори – бакина глупа унука што ми је покварила нову фризуру!
СЛАТКОРЕЧКО – Поклањам вам једно најлепше ,,молим" и престаните са том свађом!
( На сцену излази Бубалица. Много је тужан. Не обраћа пажњу никоме.Узима једну књигу са полице, грли је, седа на под и почиње да плаче.)
СЛАТКОРЕЧКО - Шта се дешава Бубалице?...
БУБАЛИЦА - Страшнооо!
ПИПИ – Ко те је растужио? Кога треба да пребијем? (скаче)
СЛАТКОРЕЧКО- Никога не треба да пребијаш! ( Бубалици) Смири се и кажи шта се догодило!
БУБАЛИЦА- Не могу!
ПИПИ – Мазо! Плаљивко! Паничару један! (Удара га по глави.)
СЛАТКОРЕЧКО – Пипи, молим те!
БУБАЛИЦА – То болииииии!
СЛАТКОРЕЧКО - (Гледа га неколико тренутака и удара га по глави. То исто раде Снежана и Црвенкапа. Бубалица их гледа мало збуњено и престаје да плаче.) Пипи, изгледа да твој лек против плакања добро делује! Супееер!
ПИПИ – Ох, супер! Много пута сам га користила! ( Удара Снежану по глави. Она њу љутито штипа.)
БУБАЛИЦА - Престаните са тим глупостима! (скаче по поду) Плачем, јер сам сазнао да се нешта страшно дешава у нашој Библиоландији. Моћни глас, онај намоћнији глас из компјутера омађијао је све читаоце, посебно децу, која су долазила овде, читала, дружила се са нама, патуљцима из књига, и захваљујући читању постала добри људи. Сада њихова деца све мање и мање читају и због тога сви јунаци из бајки и сви јунаци из омиљених дечијих књига штрајкују! Једностано не желе да се врате књизи, јер скоро нико не чита, и оне су усамљене. Крај са књигама, крај са јунацима из бајки! Више неће имати ко да учи децу шта је добро, а шта лоше!
СНЕЖАНА - О, Боже!
ЦРВЕНКАПА - Значи ми штрајкујемо?
ПИПИ - Зато ја не желим да идем кући? Тамо сам тужна и плаче ми се...
СЛАТКОРЕЧКО - Ето сада ће и Пипи да плаче!
ПИПИ - ( Брише очи, узима књигу од Бубалице, и пење се на столицу.) Не, нећемо дозволити, том моћном гласу да уништи оно што је годинама стварано! Ја, Пипи Дуга Чарапа и моја мајка Астрид Линдгрен то не дозвољавамо!
СНЕЖАНА - И ја Снежана, и мојих седам патуљака нећемо дозволити да нас забораве због тамо некеквих глупавих игрица ( И она се пење поред Пипи.)
ЦРВЕНКАПА - (Хоће и она да се попне на писаћи сто али враћа се.) Плашим се висине... Али и ја сам истог мишљења – нећу дозволити овом компјутерском лешинару да мог омиљеног вука и мене однесе у заборав.
СЛАТКОРЕЧКО - Напред јунаци!
СВИ - Напред!!!
БУБАЛИЦА - (аплаудира) Дивна представа! Предивно! Али како ћете решити тај проблем! Пењањем по полицама и галамом нећете ништа променити. Компјутери су моћни.
СЛАТКОРЕЧКО - ( Удара га по глави.) Велики си песимиста драги Бубалице, и извини, што сам те мало ударио по глави... Али мораш да верујеш у снагу написаног, ако хоћеш да победимо зло, које децу одваја од читања.
СНЕЖАНА- Да... Ја велика Снежана, пријатењица све деце света, хоћу да успаванка са бајком о мени живи још мнооого година.
ЦРВЕНКАПА- И ја такође желим да живим у својој бајци, да је не напуштам да би се шетала тамо – вамо ( плези се Снежани) са нафураним царским ћеркама тамо неких бајки...
ПИПИ- И ја хоћу свога коња! Где је мој коњ? Где је мој мајмун?
СЛАТКОРЕЧКО - Ево, то је решење! Да верујемо и да дозволимо машти да се врати у свет деце која читају! И ја хоћу да причам нове бајке и нове песме нових песника... Искрено речено, у последње време као да писци све више заборављају да пишу за децу.
БУБАЛИЦА- (Скаче и игра смешно кретајући се.Сви се грле и љубе. Пипи се мало љути, а Снежана се стиди.) Ви сте спасиоци Библиоландије... Ви сте генији... (скаче) Схватио сам - решење овог проблема је распродаја снова! Дођите овамо! ( Стоји иза писаћег стола и сви се окупљају око Бубалице.) Дакле, свако од вас, драги моји јунаци, има задатак да се врати у своју причу или у роман и да натера свако дете које прочита причу или роман о њему да га после сања те да у сну оде код неког свог друга и да му све то преприча у замену за две ,,снене" чоколадне бомбоне. Снене" чоколадне бомбоне нису опасне за зубе, грантујем! Друго дете ће продати свој сан свом другу или сестрици, а она пак својој другарици... Тако у сну, једно по једно дете, ускоро ће постати цела армија читалаца. Снови се не заборављају тако лако, и следећег дана, када се пробуде, деца ће поново пожелети да дођу код нас, у библиотеку.
СНЕЖАНА - Ја не разумем!
ПИПИ – Све лепотице су такве... мако глупе! Шупљоглаве!
ЦРВЕНКАПА- (лупа чвргу Пипи) Без свађе молим!
СЛАТКОРЕЧКО – Волите се, сањајте...
Један, два, један, два...
( Музика. Бубалица још говори. Сви се смеју. Ппосле излазе испред на сцену и играју.)
Добро јутро – с књигом
Добар дан – с књигом
Добро вече – с књигом
У снове те спретно води
Машту ти она пише
Са књигом волиш више!
( Мрак. Светло се полако појачава. Иста соба. Библиовила седи за писаћим столом и пише великим пером. На писаћи сто седи Слаткоречко и млатара ногама. Игра се играчком- кола хитне помоћи. Испред писаћег стола је Бубалица, насмејан чита следећу књигу. Мало даље на столици седи Ана, чита велику књигу. Одједном светло се гаси и у мраку се чује непознат глас.)
ГЛАС – На овом свету не постоји ништа моћније од знања скривеног у књигама. Ја сам компјутер. Мој свет је снажан. То је свет будућности, али док постоји машта док лепа реч ствара најлепше снове, ја сам безпомоћан. Књига ме је поново победила. Будите део мог света, али читајте и књиге. У њима је моћ. Читајте! Читајте!
( Светло се појачава.)
АНА- Поново проблеми са струјом. Мораће да позову електричара. ( Наставља да чита.)
БИБЛИОВИЛА- Већ трећи пут овога јутра чујем моћни глас компјутера да понавља једну те исту ствар. Ох, тако се радујем сто смо успели!
БУБАЛИЦА- Сви књижевни јунаци су поново на својим местима и чекају следећег читаоца. Јутрос сам срела Пипи. Жури према једној малој кући на главној улици. Сада је тамо, под узгвављем једне мале плавокосе девојчице са пегама као њене.
СЛАТКОРЕЧКО – Пресрећан сам што сам приредио журку у Царству лепих речи! Ох, било је предивно!
БИБЛИОВИЛА – Каква ли је па то журка где си ти био једини гост?!
АНА- (Устаје са столице и враћа књигу на полицу.) Где ли је тета библиотекарка? Волела бих да јој прочитам нешто.
МАМА- (појављује се на сцени) Можеш мени да прочиташ.
АНА- Мамаааа! Шта ћеш ту?! Као да ме пратиш.
МАМА- Не пратим те, злато мамино. Дошла сам да узмнем књигу за твог брата. Рекао ми је да узмем нешта од Марк Твена треба му за школу.
АНА- Бата је увек скидао препричане књиге са интернета – адаптације или одломке...
MAMA – Е, да и он разуме да је многи лепше када прочиташ књигу... Целу. А шта си то хтела да прочиташ библиотекарки?
АНА- Нешто...
МАМА- Шта то нешто?
АНА- Ја... Написала сам песму.
МАМА- СТварно?! Прочитај ми је, молим те! (Седа на столицу. Ана поносно узима свеску и почиње да чита.)
АНА- Па, малкице је тако необична...Као и ја... Писала сам о једном нилском коњу...

ПРОБЛЕМ ЈЕДНОГ НИЛСКОГ КОЊА

Нилски коњ велики Сима
Све особине нилског коња има,
Онако нилски од главе до пете
Био је добро, крупно нилско дете.
Прво правило нилског закона
За доброг и здраво, лепог нилског коња,
Јесте дебљина она бурећа,
Уз ту пуначност иде и срећа.
Сими се то није свидело
Дебељушкастих се ножица стидео
А гуза ,,мала" ко повећа канта,
Све у свему слика фрапантна.
Тај нилски коњ, силни даса
Не баш згодан и лепог стаса
Реши да више уопште не хаса
Да постане нова, најзгоднија раса
Силнога Нила.
У име те нове жељне згодноће
Поче да грицка траву и воће
Да пије воду са много соли
Мршавост коњска со баш воли,
Рекла му чапља госпођа Мила,
Чувена докторица с плавога Нила.
Сими се стомачић полако смањио
И у гузи је мало, по мало утањио
Па хитно нађе новог стилисту
Мудру и вредну нилску глисту
Господина Иглића Жан Пола,
Глистана спретног до бола.
Симиној срећи нигде краја
Постаће манекен већ овог маја,
У јуну ће нилским пистама пловити
И нилске даме на нилски шарм ловити.
Ал тресну га чудна информација нова
Донела је торокуша Лепосава-сова,
Лично јој рекла кобила нилска Јуца
Више воли Симицу кад је дебељуца.
( Док Ана чита, на сцени поносно излази и Књиговила. Пажљиво слуша девојчицу. Када Ана заврши са читањем, сви аплаудирају. Књигоруса плаче.)
СЛАТКОРЕЧКО – Зашто па сада ова плаче...Опет сузе! Ох, ужас!
КЊИГОВИЛА- Јао, ово је чудо! Нова песникиња! (Гура Библиовилу и седа за писаћи сто.)
МАМА- Предивно! Браво! Поносим се тобом! (љуби Ану) Хајде да нађемо библиотекарку и да јој прочиташ песмицу.
АНА- Добро... а и да узмемо књигу за бату! (излазе)
БИБЛИОВИЛА- Живела Библиоландија!
БУБАЛИЦА и СКАТКОРЕЧКО – Живела!!!
КЊИГОВИЛА – Тише молим вас. Слова ми скачу по глави.
БУБАЛИЦА- Нека скачу! Треба да скачу! Зато што су жива!
СЛАТКОРЕЧКО- (Узима једну књигу, са полице, чита је мало, даје је Бубалици па Библиовили. Шапућу нешта између себе. Он узима књигорусу под руку и води је до стола, где је седела Ана.) Ваше величанство, победили смо сви заједно, а не појединачно. Много смо срећни због тога!
БИБЛИОВИЛА- У име победе, поклањамо вам прекрасне речи једне свима познате песме једног веееееликог песника!
БУБАЛИЦА- (публици, шаптајући) Песник је Љубивоје Ршумовић а његове предивне књиге су у Библиоландији, тачније речено у библиотеци
БИБЛИОВИЛА- Да, Да, Да! (празнично) Ове речи су посвећене вама, поштована децо!
СЛАТКОРЕЧКО- Молим вас, запамтите их, можемо и заједно да их отпевамо!
(музика)
СВИ- (певају и играју)

Нема света ни планете
где не може стићи дете,
јер све дечје стазе воде
од игре до слободе.

Цвеће је украс баште,
лептир је украс цвета,
а деца пуна маште,
деца су украс света.

Лепе песме, тихе тајне,
све љубави важне, сјајне,
нека плану, нек се роде,
од игре до слободе.

Цвеће је украс баште,
лептир је украс цвета,
а деца пуна маште,
деца су украс света!


КРАЈ