Siniša Kovačević - Janez

[Braca]

Siniša Kovačević

Janez

LICA
JANEZ KRANJC, zastavnik pred penzijom, pedestih godina. Slovenac.
RISTANA KRANJC, Janezova žena, par godina mlađa, devojačko Josifoski.
TATJANA NIKODIJEVIĆ, njihova ćerka, tridesetih godina. Trudna.
GORAZD KRANJC, Janezov i Ristanin sin, dvadesetak godina.
JOVANA I MAGDA KRANJC, jednojajčane bliznakinje, takođe ćerke, dessetak godina.
RODOLJUB, kafanski patriota i rodoljub.
KONOBAR
POTPUKOVNIK

Dešava se u Beogradu, u izbegličkom hotelu ,,Galeb", uglavnom. Zima je i u sobi i na ulicama i na duši. Možda ovo pomogne tačnijem glumačkom i rediteljskom čitanju ove drame. Pada i kiša. Nikada nisam napisao dramu u kojoj je meteorologija bila toliko važna. I jadan crni, bakelitni telefon. Toliko važan, da se čak može smatrati dramatis personom.

1.

U hotelskoj sobi, nabijenoj stvarima, kartonskim kutijama, krevetima, postavljen sto za ručak. Za šest osoba. Kroz prozor se vidi vertikalna neonska tabla, na kojoj piše HOTEL GALEB. Dan je, zato se i ruča. Noću će ova neonska reklama trepereti histerično, bez imalo namere da se smiri i zasija ravnomerno. Prostor uređen kao što se uređuju svi ambiciozni prostori za život. Deo u kome se kuva, jede, boravi, spava... Samo je ovde, sve na dvadeset četiri kvadrata. Muk. Mada se petoro ljudi sprema da ruča. Žena pedesetih godina, Ristana, po ko zna koji put zategne stolnjak. Dune sa njega neko nepostojeće trunje. Onda priđe šporetu, šerpu sa ručkom skine sa ringle, pipne je prstom. Kao da je zadovoljna temperaturom. Napokon, priđe vratima, oslušne. Sedne na stolicu blizu vrata, koncentrisana na hodnik i na korake koje očekuje. Žena tridesetih godina, poodmakle trudnoće, Tatjana se zove, priđe dvadesetogodišnjaku, koji sedi za stolom, namigne mu pokroviteljski, pomiluje po kosi.

[Braca]