Borislav Pekić - Kako zabavljati gospodina Martina

[Braca]

Borislav Pekić

Kako zabavljati gospodina Martina

Groteska s pevanjem i igranjem

"Upoznao sam NEIZVESNOST, stanje nepoznato Grcima... Tu gotovo strašnu raznolikost života zahvaljujem instituciji koje u drugim državama nema, a i gde postoji, deluje nesavršeno i potajno. To je LUTRIJA..."
(VAVILONSKA LUTRIJA - Jorge Luis Berges)

PRETHODNE PRIMEDBE U KOJIMA PISAC SKREĆE PAŽNJU NA NEKE OSOBINE OVE IGRE KOJE BI POŽELJNO BILO IMATI U VIDU PRILIKOM EVENTUALNOG IZVOĐENJA:
1. Drama se odvija na dva "scenska" plana - REALNOM, u salonu rezidencije Martin, i IMAGINARNOM, svuda tamo gde nas odvode emisije gramofonskih ploča što ih u zabavljanju gospodina Martina puštaju dvoje Zabavljača.
2. Autor je spočetka imao nameru da napiše tzv. OTVORENU DRAMU, u kojoj bi se, slično igri s kockicama za građenje, njeni pojedini segmenti - naravno, samo oni iz imaginarnog plana, sa ploča - mogli prema nazorima reditelja zamenjivati po volji čak i dokumentarnim snimcima, da zajedno sa stalnim segmentima ostvaruju uvek neki drugi smisao. Međutim, u ovoj drami to nije učinjeno jer njeni ograničeni tematski okviri nisu to dozvoljavali.
3. Na "imaginarnom planu" (gramofonskim snimcima) birane su tipične životne situacije, zapravo one koje se TAKVIM od većine smatraju, pa je prirodno što se ovde autor koristio banalnim zapletima i raspletima kao i najbanalnijim dijalozima da bi ih ilustrovao. Ovakvo "zamišljanje" života nesumnjivo dugujemo jeftinoj štampi, rđavoj književnosti, komercijaliziranom filmu, ali i našoj naklonosti prema banalnim rešenjima.
4. Zbog toga mnoge scene ne treba shvatiti realnim u strogom značenju reči, jer su one realne samo ukoliko je većina ljudi prisiljena ili naučena da ih smatra realnim. Takve scene su na primer "NA TERASI LETNJIKOVCA GOSPODINA ALBERTA" ili "SILOVANJE SOFIJE POD STEPENIŠTEM" itd. S druge strane, sa koliko groteskna scena "SASLUŠANJA SLIKARA ALBERTA" nije, na žalost, daleko od realnosti. Stvar reditelja je da ovu distinkciju učini.
5. U takvoj situaciji, razume se, neophodan je IRONIČAN stav prema svemu što se odvija kao imaginaran život (život s ploča), i on se manifestuje u prvom redu u komentarima Zabavljača.
6. Lakoća u interpretaciji, na granici izmotavanja, igra dakle, naglo i odsečno se smenjuje sa intervalima ZBILJE, s tim da, ukoliko drama odmiče, u početku dominantne elemente igre sve više zamenjuju elementi zbilje, sve više - kažem - ali nikada sasvim.
7. Celu igru, dakle, treba shvatiti kao ZABAVU, pa čak i kada nam se čini da se i Zabavljači i gospodin Martin u nju uživljavaju više nego što nam izgleda normalno i prirodno. Međutim, od trenutka u kome gospodin Martin počinje zagriženo da brani svoju novu, zamišljenu i izmišljenu egzistenciju (SLAVNOG SLIKARA ALBERTA) i to u uslovima zamišljene i izmišljene revolucije, u ovu razbibrigu se uvlači neki preteći, ozbiljni, u svakom slučaju disparatni ton koji će kulminirati u dvostrukom ubistvu. Ali ni tada atmosferu finala ne bi trebalo opteretiti suvišnom ozbiljnošću.
8. Realnih ličnosti pod kojima se podrazumevaju lica iz salona rezidencije Martina ima četiri. Imaginarnih, lica, odnosno glasova sa ploča, ima znatno više pa je mogućno da prvi igraju i druge, čime bi drama dobila još jedan smisao.
9. Poželjno je određene dijaloge davati u njima odgovarajućem žargonu. Recimo: scenu "JURIŠA" u vojničkom, scenu "SILOVANJE SOFIJE POD STEPENIŠTEM" u uličarskom itd.
10. Na 1. stranici teksta DATUM ZABAVLJANJA mogao bi biti zamenjen DATUMOM IZVOĐENJA DRAME.

AUTOR (ZVONO)

[Braca]