Ivan Panić - Kume. izgore ti!

[Braca]

Ivan Panić

KUME, IZGORE TI!

crtica o strpljenju i trpljenju

LICA:
DUCA
BUCA

Radionica. Stolarska. Kombinirka, alati, nogare... Colovače, petice i sedmice uredno naslagane da se suše. Na zidovima ikone i srpski grb, kaširan na medijapan. Umesto stakla – na prozorima najloni. Na sredini radionice – dvokrilni orman od univera. Nov novcat. Ulazi Duca. To je četrdesetogodišnjak zapuštenog fizičkog izgleda, neobrijan, isposničkog lika, žilav i hronično umoran.Obučen u radnič ki kombinezon, prašnjav od strugotine i beo od tutkala. Kad uđe u radionicu – prekrsti se.
DUCA: Pomoz Bog u radionicu! (Prilazi ikonama) Hvala Ti, Bože, na poslu današnjeg dana. Daj mi vere i snage za iskušenja koja me danas čekaju. Amin. (Upali kasetofon. Čuju se gusle. Obilazi oko ormana, pomno ga zagleda) Dobro... Šarke zategnute. Rukohvati, oklagija – montirano... Šta je ovo? Ništa, fleka... Dobro... Nešto fali. Šta fali? Da! Magneti! Evo, sad ćemo i magnete, nema ništa da fali... (Traži magnete među alatom) Snažan udarac na vratima. Ulazi Buca. To je Ducin ispisnik, ali taze obrijan, dobro obučen, namirisan i upicanjen.