Branko Pleša - Ljubav u Veneciji

[Braca]

Branko Pleša

Ljubav u Veneciji

Quasi una comedia dell'arte

Sonji i Goranu, u ova teška vremena

Za milion i više Srba u Ratu poraženih prognanika i izbeglica, ako još mogu da se iz velike nesreće nasmeju i srećno utrostruče u ljubavi i porodu...

MOTTO

Non intret Cato theatrum meum
aut si intraverit, spectat
Neka Katon ne ulazi u moje pozorište,
ali ako uđe, neka gleda,

Mart. I. Prol. - o.c. Val. Max. II, 10,8.

Prilikom Floralija, glumice bi se na zahtev publike svlačile do gola. Pred prisutnim Katonom, publika se ustručavala, Katon se udaljio iz pozorišta!

DRAMATIS PERSONAE
Po redu izlaska na scenu:
ORIJA službenica - Arlekina
JULIO Ijubavnik, student - Lelio
VITO muž Betijin - Pulčinela
BEOLKO muž Njuin - Paljačo
BILORA Dinin - Arlekino
NJUA vršnjakinja mužu Beolku - Beatriče
DINA žena Bilorina - Fanteskina
BETIJA Vitova žena - Kolombina
ANĐELA aristokratkinja - Izabela
VALERIJA mlada udovica - Aurelija
JEDAN STRADIOTO konjanik gradske straže
Ulogu bez reči, stradiota, da se ne bi uvodio u podelu još jedan glumac ili statista, preobučen i sa maskom može da odigra glumac koji igra Biloru.

PROLOG

Muzika. Ulazi Orija, lepa mlada sluškinja, zavodljiva, pametna, duhovita.
ORIJA Jeste li primetili da je naš život izgubio opuštenost, unutrašnji plamen, sadržaj? Dobro nam došli, dragi naši! Gde se to istočila snaga, nada - gde je nestalo ono što smo prepoznavali kao plemenito, časno, mudro? Opažate li da živimo nerazborito prepušteni toku istorije, koju mi ne gradimo? Mi sklepavamo parčiće svog nevažnog života. Kao da nista nije bilo, zar ne? Opustošeni su nam zapadni gradovi i sela. Vatrom oluje rata spržena nam je Krajina, više se nećemo vratiti na naša vekovna groblja. Sačuvala se Venecija, koja je trebalo da nas odbrani, Venecija kukavička, ćiftinska, sebična, lihvarska, zelenaška -Venecija u kojoj je sve trgovina. Svi živimo u strahu, u beznađu, u dobrovoljnom odricanju ljudskog razumevanja i ljubavi. Više no ikad, grad je leglo pohlepe i zločina. Tu danju i noću seva stilet, razbojnički nož, kresne kremenjača stradiota. Tu stari Čivutin Sajlok, zelenaš s Rialta, za kamate se sudi u tri funte hrišćanskog ljudskog mesa. Tu njegovo jevrejsko dete Džesika beži u brak s hrišcaninom, tu se iz sinagoge čuju vapaji i hropac jadnog oca. Tu je čovek ponižen, uništen mržnjom jer nije katolik. A Venecija ne brine o zlu. Eliti novca važan je sarno novac. Živimo svoj istorijski nemar umnožavanjem nacionaine nostalgije koju različito ispoljavamo. E, to je Venecija u kojoj ja živim. Svi hoćemo da saznamo ko smo, ali uzalud ropac, plač, beznađe, poraz. Pucanj. Ponekad da ne bi čekali noć i obavljali posao nožem, stražari danju pucaju na ponekog izbeglicu. Po ulicama, trgovima i mostovima kloparaju kopita konja pod stradiotima, pod naoružanim konjanicima, Albancima. Nama koji smo živeli u Piemontu, u Lombardiji, izgleda neprirodno da stranci, Albanci čuvaju Mletke. Venecija ih je puna, čuvaju Dužda i vlast. Od grada se ne može očekivati mnogo. Grad je zbog vlasti obeznanjen, mrtav. Sve važno se dešava u palatama, na dvoru, među Duždevim glavešinama, kajmakamima, ako hoćete turski naziv za giavešine Vezira, Tatarskog Kneza. A narodu je ipak ostala, ako nije zabranjena, njegova Komedija. Venecija na ulici je skup raznih opsenara, uličnih žonglera, pevača narodnjaka, ubica i lakrdijaša. Ali ako kažem samo to da je u ovom gradu slikao Paolo Veroneze, i da će uskoro biti više od pola stoleća kako se po Rialtu i trgovima igraju komadi Rucantea, rekla sam vam sve. Inače, Mlečani su surovi ljudi, osvajači i zato će biti teže jadnicima koji posle nezapamćenog po mržnji minulog rata, potraže spas u Veneciji. I još da kažem: zovem se Orija. Na toskanskom, mletačkom, francuskom, nemačkom, turskom, albanskom, a tek na nekom mračnom slavenskom jeziku Orija ama baš ništa ne znači. Ali na grčkom postoji reč orija, o, omikron, ro, jota, alfa, orija, a znači, granica, kraj, odnosno krajina. Volim što nisam Venecijanka, i ime moje govori da sam iz krajine, dakle, sa zapadne strane! O svemu ostalom doznaćete kasnije, osvrće se, gleda u stranu. A sad da se nekako sklonim od mladića, koji me prosto progoni.

PRVI DEO

VENECIJA, KANAL GRANDE, SUNČANO JUTRO...

[Braca]

[Braca]