avatar_Braca

Jovan Janićijević - Sekula i njegove žene

Započeo Braca, Oktobar 23, 2024, 07:13:51 POSLE PODNE

prethodna tema - sledeća tema

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Braca

Jovan Janićijević

SEKULA I NJEGOVE ŽENE

A, moj život ve interesuje? E mogle bi i knjige da se napišu. Al' kog interesuje moj život i koj bi to čitao. Al' ću vama d' ispričam, da dam lečka oduške mojoj duši. Daklem, ću da vam ispričam, možda će mi posle bidne lakše.
Ženijo sam se pe-šest put. De, de, znam, će da reknete: prvi put mož' da bidne žena kriva, drugi put, mogu i muž i žena; a već treći, četvrti... tu nešto kod čoveka nije u redu. A nije tako, slave mi. Evo, kako je to sve bilo, pa vi presudite sami.
Imao sam blizu četeres, a nisam se ženijo. Radeo sam u kooperativu, oću da reknem u ortakluk sa kovača Nocu. Noca me voleo ki brata. Stalno me terao da se ženim. Bilo mu je žao da me gleda, matorog momka. Zar ovaka ljudina da čami za onu stvar! Bre, oženiše se i gori i bolji. Udaraš po taj nakovanj, da misliš će da prsne. Mesto d' udaraš na drugu mestu.
Tako je bilo i taj dan, koji ću da pamtim dok sam živ.
Udaramo mi naizmenice u nakovanj, kad će Noca... kroz onu zveku viče nešto. Ja ga ne čujem. Šta kažeš?! Oćeš jutre na zavetinu? ! Kuj ću moj, za mene su sve zavetine prošle. Kad se dosad nisam oženijo, neću ni odsad. Nikad se ne zna kad ćeš da staneš na lud kamen. Nego, kad reko kamen... što ti stoji onoliko kamenje u avliju? Jel' se ti to još zanosiš, da ne da se ženiš dok ne napraviš taku kuću ki onaj Slovenac što si mi pričao. Bre, Noco, ti ne mož' ni da zamisliš kaka je to kuća! Tu stadosmo da se lečka odmorimo. Svi mi vojnici, što smo služili vojni rok u Maribor, reko ja, kad dobijemo izlaz u grad, otidemo i po dva sata stojimo i zevamo u tu kuću. Znam, reče Noca. Čuo sam tu priču sto put. Al' ti si služio vojsku pre dvajest godina. Ono jes, al' zareko sam se, dok ne napravim taku kuću, ne da se ženim. E onda će se oženiš kad na onu stvar nikne nokat. Nego, da svršimo mi poso za danas, da didemo kući, da se lepo odmorimo, pa jutre neku lepu d' izvašarimo za tebe. Neću d' idem, života mi! Oćeš, oćeš! Ja ako te ne oženim ne zvao se Noca Kovač. I stvarno ubedi me.
Prijava/registracija

Facebook   Instagram   Tiktok