Biljana Srbljanović - Skakavci

[Braca]

Biljana Srbljanović

Skakavci

LICA

Nadežda, 35
Milan, 35
Dada, 36
Fredi, 39
Alegra, 10

Žana, 50
Maksim, Maks, 55

G-din Ignjatović, 75, akademik, Milanov otac
G-din Jović, 80, niko i ništa, Fredijev i Dadin otac
G-din Simić, 77, niko i ništa, nikome ništa
G-dja Petrović, 78, Žanina mama

Ova se priča odvija se u dva dela, na samom početku i samom kraju leta.
Svi junaci su vrlo stari, naročito oni najmladji.
Ima mnogo različitih prostora, detaljno opisivanih, što ne treba shvatiti bukvalno.
Svi nešto stalno jedu i svuda stalno pada kiša.


PRVI DEO

I

Zadimljen, bučan, popularan restoran. Tužno svetlo žutih sijalica, miris mnogo puta preprženog ulja uvlaći se u odelo, nozdrve, kožu. Juni je mesec i ljudi bi jeli napolju, u bašti, da opet ne pada kiša. A unutra je sparno, hrana teška i skupa, restoran ipak uvek pun, radi do kasno u noć.
Njegovoj mitskoj popularnosti naročito doprinosi činjenica da, bez obzira koliko da ste loša osoba, za susednim stolom uvek ima nekog ko je gori.
Za stolom Nadežda i Maksim.
Maksim, Maks, čovek sa frizurom, časom domaćeg vina nazdravlja zamišljenom protivniku tamo negde, za drugim stolom, izvan našeg vidokruga.
Maks ima pedesetpet godina i izuzetno se drži. To je i normalno, jer Maks na sebi mnogo i konstantno radi.
Preplanuo, uvek pomalo našminkan, diskretno ofarban, vitak, dobro razvijen, kome se nije smešan – tome izgleda dobro.
Osim što ima ružne zube, bolne krnjotke zamenjene jednakim parčićima porcelana, previše jednakim i previše belim, uz to još i - nekako za broj većim.
Maksova vilica priča tužnu priču, istoriju ovoga čoveka, tačne godine i socijalni status roditelja koji ga, kao dete, nikada nisu vodili zubaru.
Reći će vam Maks, ako ste baš intimni i ako vas razgovor navede, da su mu zubi urodjeno slabi i da je za to kriva genetika, a ne zdravstvene navike, da su uvek bili meki kao sir ili da su se krunili kao kreda, baš kao i zubi njegovog oca i dede.
To što ni oca deda, ni dedu niko njegov nije vodio zubaru možda krije uzrok genetike, ipak to ne menja na stvari. Maksima čitav život bole zubi, čak i sad, kada sopstvenih gotovo da nema.
I sad dosta o Maksu. Nadežda neka se predstavi sama.

[Braca]