Gordan Mihić - Srećna nova 1949.

[Braca]

Gordan Mihić

Srećna nova 1949.

LICA:
VERA GALOVIĆ
MILOŠ GARIĆ
KOSTA GARIĆ - GARI
OTAC
NALE
LUKA
MAJKA ANĐA
UDBAŠ
BUGER
VIDRA (TASA)
TOZA
ISLEDNIK - DILE JORGAČEV
MIĆA GALOVIĆ
PUKOVNIK JNA
JEVREMOVIĆ
SIMIĆ
GRADA
ACA
NATALIJA ALEKSANDROVNA
PEMBA
DOKTOR
ČOVEK U UDBI
ŠOFER
MILE
SOVA
CIVIL
MILICIONER
PRVI IZ UDBE
DRUGI IZ UDBE
PRVI NKVD-ovac
DRUGI NKVD-ovac
POPOVI, CIVILI, MOMCI, MILICIONERI, OFICIRI

SCENA 1.

Vera svira Rahmanjinova u jednoj sobi Moskovskog konzervatorijuma. Vetrić pirka i leluja zavesom u dva velika prozora: leto je, sunčano, toplo leto 1948. Pored Vere, uz klavir sedi profesorka, Ruskinja, starija žena u crnoj haljini, sluša Veru i rukom leluja u ritmu koncerta, dajući istovremeno neme primedbe tim pokretima šake i prstiju... Neko zakuca. Ne čekajući odgovor, ude mlad, crnokos jugoslovenski oficir Miloš Garić. Profesorka ga očito poznaje, Ijubazno se osmehne dajući istovremeno znak da ne prekida Veru. Ali on nekako ozbiljno, tmurno kaže:
MILOŠ Prastite, Natalija Aljeksandrovna...
VERA (Okrene se, oči joj zasijaju) Dobio si? (On ćuti) Dobio si karte za Baljšoj? Idemo večeras? Obećao si mi...
On sedne. Pogleda profesorku. Shvativši da je nešto lično, ona izađe... Miloš uzme Veru za ruke.