Radoslav Pavlović - Mala

[Braca]

Радослав Павловић
МАЛА

ЛИЦА
МИЛИЦА КНЕЖЕВИЋ, ђак
БОЖИДАРКА КНЕЖЕВИЋ, радница, њена мајка
МИОДРАГ ГОНЧИН, мотоелектричар, љубавник Божидаркин
МИША, дечак
БАБА, Мишина баба
ЖИКА АЈКУЛА, милиционер
КОКАН КОСОВСКИ, отац Миличин, капетан
СТОЈАН СТОЈАНОВИЋ, трговац
СЛАВИЦА СТОЈАНОВИЋ, његова жена
ПУКОВНИК, капетанов командант
ИСЛЕДНИК
ЧИЧА, сиромах из кантине
ДЕДА, Миличин деда

1.
Кабинет команданта пука. Улази капетан прве класе Бранислав Косовски, мршав, замишљен човек при крају четврте деценије, под надимком Кокан, по властитом захтеву нарапорту код команданта, тражи дозволу да се пензионише.
КОКАН: Друже пуковниче, дозволите да се обратим.
ПУКОВНИК: Седи, Кокане.
КОКАН: Радије ћу стајати, хвала.
ПУКОВНИК: Реци.
КОКАН: Хоћу да се демобилишем, молим Вашу сагласност.
ПУКОВНИК: Колико дуго си у армији?
КОКАН: Деветнаест година, друже пуковниче.
ПУКОВНИК: Јеси ли пио данас?
КОКАН: Дванаест година нисам такнуо чашу, друже пу-ковниче.
ПУКОВНИК: Нашао си посао у цивилу?
КОКАН: Не. Хоћу да се пензионишем.
ПУКОВНИК: Разочарао си се у војску?
КОКАН: Мој страх и стид немају никакве везе са армијом.
ПУКОВНИК: Шта то, Кокане?
КОКАН: Хоћу да одем.
ПУКОВНИК: Пет година си у мом пуку, заслужујем ли мало поверења?
КОКАН: Имам ћерку, сад мора имати тринаест година.
ПУКОВНИК: Ниси се хвалио.
КОКАН: Нисам. Никад је нисам видео. Ходам улицом, видим да свака може бити моје дете, може ме у хотелу сачекати малолетна курва за коју сазнам да ми је кћи. Морао бих да се убијем. Распао сам се на комадиће, као парче стакла, мислио сам да могу да живим другачије, али више не могу да спавам. Велики ме је стид ухватио.
ПУКОВНИК: Доведи је, хоћу да је упознам.
КОКАН: Не знам где живи.
ПУКОВНИК:Нађије.

[Braca]

[Braca]

[Braca]

[Braca]

[Braca]