Predrag Perišić - Sreća u nesreći

[Braca]

Predrag Perišić

Sreća u nesreći

pozorišna komedija u osam scena

LICA:
STOJAN DRONJAK, (viši arhivar u ministarstvu)
KOVILJKA (njegova žena)
MAJKA
KOMŠIJA SAJA (komšija sa sprata)
ČINOVNIK (iz ministarstva)

PRVA SCENA

Velika dnevna soba. Jedna vrata vode u kuhinju druga na terasu, treća u spavaću sobu. Sobom dominira veliki plakar sa ogledalom. U zadnjem delu scene veliki zidni sat i prozor kroz koji se vide svetla grada. Iza scene zvuk automobilskih kočnica, škripa guma, zvuk razbijenog stakla. U stan ulazi Stojan, sav izubijan, prljav, ruka i glava u zavoju, pocepano odelo.
KOVILJKA: Crni Stojane, jesi li to ti?
STOJAN: Ja sam. Ko bi bio drugi?
KOVILJKA: Šta ti se dogodilo?
STOJAN: Sreća u nesreći!
KOVILJKA: Sreća u nesreći? Ne razumem?
STOJAN: Ovo je najsrećniji dan u mom životu! Nećeš verovati roćen sam pod srećnom zvezdom! Daj led, daj zavoje, sav sam izubijan!
KOVILJKA: Kakva srećna zvezda, vidi na šta ličiš?! Sav si modar i plav! Više si mrtav nego živ! Šta se dogodilo? Kao da je brzi voz prešao preko tebe?
STOJAN: Nije brzi voz ali je nešto gore prešlo preko mene! Jel' si nešto polomio, jel' te nešto boli? Glava, ruka, noga imam tri napukla rebra! Ali nije to ništa! Bio sam u Kliničkom centru hteli su da me zadrže, ali sam ja odbio. Nema bolje bolnice od roćene kuće. Nema boljeg lekara od roćene žene! Spolja sam izbubijan ali iznutra srećan i zadovoljan! Ovo je moj najsrećniji dan!
KOVILJKA: Zato što si preživeo?
STOJAN: Ne, već zato što me je zgazio auto!
KOVILJKA: Zgazio te je auto?
STOJAN: Da. Ali ne bilo kakav auto! Nego...
KOVILJKA: Nego?

[Braca]