Stojan Srdić - Anđeo sa verande

[Braca]

Stojan Srdić

ANĐEO S VERANDE

drama


LICA:
MILA, između 25 i 30 godina. Lepa, izazovna, oblači se kao devojka za pratnju.
RAJNA, (između 65 i 70 godina) mršava, upalih obraza, čekinjaste, sede kose koja kao da je nasađena, majka Milina, a sestra Debeloj.
DEBELA, (između 60 i 65 godina) Ogromna je.
IZBEGLICA, blizu 50. U crnini je.
LALE, oko 2025 godina, jedne noge zgrčene, nekad, davno polomljene.
Dva mrtva tela.

PRVI DEO

1. slika: PODRUM

Polumračna soba osvetljena je sijalicom koja visi o dve isprepletene žice. Ispod sijalice je ko zna koliko star sto sa nekoliko hoklica, neodređene boje.
Na stolu je otvorena i ispijena više od polovine flaša vinjaka. Nedaleko od stola je kauč prekriven izlizanom jambolijom.
Levo od kauča je najlonska providna zavesa koja pregrađuje sobu na dva dela i koja je na nekoliko mesta progorela od cigareta. U delu sobe iza zavese naziru se dva ležaja i jedan ormar.
Desno od stola je deo sobe koji je pretvoren u kuhinju, sa starim šporetom, iznad kojeg visi polica sa obijenim posuđem. Do šporeta je frižider.
U uglu te kuhinje je nesrazmerno veliki televizor, koji je uključen i sa kojeg trešti folk muzika.
Do polovine zidova sobe su veliki tragovi vlage i memle, te je na nekoliko mesta malter otpao, ponegde je potklobučen, a negde izbija šalitra.
Ulazna vrata su i prozor i vrata. Preko zastakljenog dela navučen je šareni zastor.
Rajna isključuje televizor. Pali cigaretu. Nakon povučena dvatri dima spopade je jak kašalj. Kašlje dugo. Vadi iz iepa pumpicu. Gleda u nju pa u flašu. Ovo traje iako je kašalj zacenjujući. Nakon nekoliko trenutaka vrati pumpicu i posegnu za flašom. Povuče dvatri dobra gutljaja. Posle nekoliko trenutaka kašalj se smiri.
Popuši cigaretu na miru, a onda, priđe vratima, razmaknu zastor.
RAJNA: Noćas se moj san ostvaruje! (Opet kašlje, i poslednje reči izgovara zagrcnuta) Konačno da i meni jednom, pa makar i noću sine. (Duga pauza. Kašalj je davi) Ne vredi... Osim ovog sranja ništa ne pomaže. (Uzima pumpicu. Posle nekoliko udaha i trenutaka, kašalj se zaista smiri) Bože, ceo život sam bila bez kupatila i prala se u lavoru, koritu, (Pauza) a samo se na Adi kupala... (Pauza) Ada je moja kada, još dok je bila baruština... A na Partizanovom sam se samo pokazivala... Tamo nisam ulazila u vodu... Volela sam barske mirise na sebi... Fuj! Svašta sam volela... Eh, a sada bih najviše volela da se na miru, samo jednom okupam toplom vodom iz bojlera, i to u beloj emajliranoj kadi...! (Pauza) Eh, kako lepo u beogradskom dva'est prvom veku zvuče reči: voda, kupatilo... bojler... (Normalno diše. Viče) Voda u stanu! (Naglo se utiša, shvativši da je mogu čuti) Oh, tu je i prava klozetska šolja! Ha! Neću više čučati u onom drvenom smrdljaku. Od sada ću kao čovek, da sednem, da se bez straha napinjem i da razmišljam... (Odlazi od vrata. Sede za sto. Uzima flašu. Zagleda je i kao da njoj priča) Noćas se sve mora desiti... (Pauza) a onda ću se sutra, na moj roćendan, prvi put zaista oprati. (Pauza) Ali kako, kad nje nema!? Danima je nema! (Pauza) Otišla je, a on umire. (Pauza) Ne smem ni da pomislim šta će biti ako umre, a ona ne bude tu.... (Ponovo gucnu koji gutljaj. Briše se snažno i odhukuje.
Opet odlazi do vrata) Ne može se tako ponašati. Ljudi su nam lepo rekli da svi tamo moramo biti.
Vrata se naglo otvoriše. Rajna uplašeno odskoči. Zatetura se. Jedva se nekako snađe da se ne saplete i padne. Upade Mila. Nervozna je, baš nervozna.

[Braca]