Iva Brdar - Avionspotting

[Braca]

Iva Brdar

Avionspotting

jednočinka o ateriranju


Beograd, 2006.


nikola, 23
ona
i
drugi...

(Nikola, Lena, Otac, Majka, glasovi- Voditelj radio-emisije, Komentator utakmice, Nepoznati glas sa telefona + didaskalije)

(...) Padobrani, ljubavi, uzneli bi nas više.
Ipak, po mreži u kojoj lebdim
Rumene i bledoplave ribe, uhvaćene,
Lepe su,
Ali nisu za jelo.
Padobrani, ljubavi, uzneli bi nas više
Nego taj prostor u kom treperimo,
Nakon što smo vežbali naše ruke plivanjem
Ova suspenzija sada, kažeš,
Izvanredna je. Ne znam. (...)

Barbara Guest






Krovovi su danas crveniji nego obično, a prozori su čistiji. Kroz njih se mogu videti ti mali životi u velikim zgradama, porodične priče iza tih stakala. Koliko je tu sudbina upletno, zamršeno, zavezano zauvek. Pogledajte ove što se ljube! A ovde lete tanjiri! A ovaj leži nepomično u krevetu. Da, zaista, krovovi su danas crveniji nego obično, ali ovaj nije. On je ravan i siv. Čak nije ni krov već samo zatvarač velike betonske kutije ispunjene ogromnim količinama mesa i odeće. Na tom nebitnom zatvaraču među mnoštvom običnih i satelitskih antena sede dva potpuno neobična bića, ona i on, Lena i Nikola tako da puštaju noge da im vise u vazduhu. Ona gleda kroz dvogled. On gleda nju. Ne ispuštaju ruku jedno drugog dok vetar na sve načine pokušava da ih odnese sa tog sivog tla. Ali ne uspeva.
Kao da ih NEŠTO čvrsto drži...
Jer skoro sve stanovnike te daleke zemlje u kojoj žive ova dva neobična bića NEŠTO čvrsto drži i nikako im da da pređu te čudne granice.
Popodne je.
Avion. Prolazi blizu iznad njihovih glava stvarajući onaj "brzinski zvuk".