Raško V. Jovanović - Jovan Sterija Popović

[Braca]

Raško V. Jovanović

JOVAN STERIJA POPOVIĆ

LICA

JOVAN STERIJA POPOVIĆ
GOSPOĐA PETRONIJEVIĆ
ATANASIJE NIKOLIĆ
PETAR RADOVANOVIĆ
MAKSIM BREŽOVSKI
MILOVAN, famulus u popečiteljstvu prosveštenija
MUŠKI GLAS I
MUŠKI GLAS II
ŽENSKI GLAS
ALEKSANDAR ŠANDOR KUMANOVIĆ
ALEKSANDAR VOLIĆ
GEORGIJE DEMETAR
ARSENIJE GAVRILOVIĆ
VLADIKA STEFAN POPOVIĆ

STERIJA: (Vajkajući se) Što mi vredi povoljno mnenije popečitelja prosve- štenija Alekse Jankovića kada je i on odstupiti sa položaja morao usled tolike vike na nas, Švabe, kako nas ne samo Parizlije nego i ini zovu... On baš lepo mi pripisuje u "konduit-listi"... Veli da sam sposobnosti vrlo dobre... Čekaj da ponovo pročitam (Čita) "Sposobnosti vrlo dobre, točnosti i prilježanija otlično dobrog; naravi vrlo dobre, vladanja primerno moralnog i ophoždenija svake pohvale dostojnog. Osim otpravljanja svoji(h) zvanični(h) dela zanimao se i sa spisavanjem dela za izobraženije i popravlenije naravi naroda srbskog, i osim toga u prizreniju prosvete narodne tako mu je duh naroda srpskog dobro poznat, da će on, ako od strane Praviteljstva potpomagan bude, velike polze izobraženiju narodnom prineti." – Hm!... Ko će mene, Švabu, ovde potpomagati? Sada je na mesto Jankovićevo za popečitelja postavljen Stefan Stefanović Tenka. Meni se ovo menjanje popečitelja veće dosadilo... Zato ću i ja odstupiti iz službe!... (Prebira po hartijama) – No, šta je ovo? Ah, to je moje predloženije Sovjetu da se u Srbiji dozvoli potpuna sloboda pečatnje... Sloboda pečatanja i izdavanja novina i knjiga... Da, da, to moram potpisati sa današnjim danom, dok još nisam uputio svoje odstupljenije na službu. Dakle: (Piše) U Beogradu, dne 11. marta leta 1848. – Jovan Sterija Popović. Tako!... A sada i ostavka na službu... (Razmišljajući) Obrazložiću je namerenijem da iz Srbije odem i vratim se u rodni Vršac... Da, da, tako će najbolje biti! (Piše)
Kucanje na vratima.