Aleksandar Novaković - Blagoslov presite klase

[Braca]

Aleksandar Novaković

Blagoslov presite klase

drama

"Hranili smo srce fantazijama,
Srce posta umorno od puta,
Više je sadržine u našim mržnjama
Nego u našim ljubavima"

V.B. Jejts

"Razmišljanja u vreme građanskog rata"

LICA:
Dušan Vrganjević, 70 godina, siva eminencija
Ivan, 47 godina, njegov sin
Marinela, 45 godina, Ivanova žena
Goran, 25 godina, njihov sin
Sanja, 25 godina
Žaki, 50 godina, sluga Vrganjevića

Vreme i mesto:
Bliska budućnost, Beograd


1.

Trpezarija porodice Vrganjević. Sluga Žaki poslužuje doručak za četvoro. Brzo i rutinski odlazi sa scene i vraća se donoseći tanjire, escjag, hleb, mleko, sok od pomorandže, šunku, puter, sir itd. Na kraju na sredinu stola stavlja veliku džezvu sa crnom kafom. Podigne poklopac i pljune u nju a zatim stane sa strane u stavu mirno. Miran je nekih tridesetih sekundi a onda se premesti s jedne na drugu nogu. Ulazi Dušan Vrganjević i Žaki se ukipi. Dušan ga potapše po obrazu i sedne na svoje mesto, u čelo stola. Žaki mu sipa kafu. Dušan otpije kafu. Uzdahne. Namršti se.

DUŠAN: Zašto sam pravio sina? Tako sam samo sebi natakario nesreću na vrat. Žaki, šta misliš, zašto sam pravio Ivana?

[Braca]