Marija Stojanović - Gvozdene cipele

[S.Teller]

Марија Стојановић

Гвоздене ципеле

Лица:
Алма, 23 године
Дејан, 27 година
Андреј, 24 године
Дина, 30 година
Флора, 45 година

Дешава се у Дејановом и Андрејевом стану, у Алминој канцеларији и у непознатом екстеријеру, током периода од неколико месеци.
Сцена 1
(Андреј и Дејан, дневна соба.)
АНДРЕЈ: Коју ћемо сад?
ДЕЈАН: Добру.
АНДРЕЈ: Реци ми нешто ново.
ДЕЈАН: Нешто ново ме питај.
АНДРЕЈ: Као да је нека уопште била лоша. Коју добру?
ДЕЈАН: Нису све биле једнако добре. У својој доброти су се међусобно разликовале.
АНДРЕЈ: Доброти?
ДЕЈАН: Некад су чак биле зле.
АНДРЕЈ: Не говорим ти о моралним карактеристикама.
ДЕЈАН: Шокантно.
АНДРЕЈ: (игноришући примедбу) Него о квалитету коже, косе, крви, жлезда за унутрашњим лучењем, а понајвише о –
ДЕЈАН: Наравно, понајвише о –
АНДРЕЈ: Чувствима.
ДЕЈАН: Чувствима!
АНДРЕЈ: Да. Увек остаје питање да ли се више исплати узимати их без чувстава. Ја се и даље двоумим. Смарају, са чувствима.
ДЕЈАН: Умеју да сморе.
АНДРЕЈ: После се оштете, крш буде. Мораш да ходаш као по разломљеном стаклу, кад си с њима.
ДЕЈАН: Каже се, као по јајима.
АНДРЕЈ: Као по разломљеном стаклу када мораш да пазиш да не пробудиш неку особу веома лаког сна!
ДЕЈАН: А.
АНДРЕЈ: Не исправљај ме.
ДЕЈАН: Извини.
АНДРЕЈ: Немој да се правиш да имаш права да исправљаш друге људе.
ДЕЈАН: Извини.
АНДРЕЈ: Цела породица зна да немаш.
ДЕЈАН: Знам да немам. Али нема ни породице.
АНДРЕЈ: Има породице.

[S.Teller]