Srba Ignjatović - Izlaze na daske tri kralja od Danske

[S.Teller]

Srba Ignjatović

Izlaze na daske tri kralja od Danske

Radnja započinje u okolini danskog dvora. Hamlet i Strobilo, potom Misidora.
HAMLET:
(Rastreseno)
Pužem kao crv. Crvi ispod mene pužu. Sve puže. I život puže. Puže, puže, pusti malo rogove... Sasvim sam zabludeo. Da prevučem malo rukom preko čela. Gde mi je džepnica?
STROBILO:
U džepu, moćni gospodaru!
HAMLET:
Mene će vekovima slaviti, bedni crve, a ti pužeš tako da me trnci obuzimaju kada se skoro neobjašnjivo pojaviš. Da tvoj otac ne bejaše duh koji te sazda u groznom sparivanju sa telom još uvek sočnim, opletenim ženskom puti?
STROBILO:
Da duh ja nisam svedoči ova moja sen. Gle, divni gospodaru, kako puže za mnom, u stopu.
HAMLET:
Da, eto nečeg sporijeg od smrtnog bića. Ali kuda odluta moja čila misao? Zar i to nije prolaznost? Zar tiranija nema hiljade imena, čak i onda kada nije vidljiva? Patimo. Patimo u ovome blatu i izdaje nas smrtno telo kao obuća, kao svaka mrtva tvar što ne može da podnese prisustvo žive. Naša usamljenost je potpuna, i šta onda znači tamjan koji će nam potomstvo prinositi pod nos, onda kada ni nosa ne bude, kada ničega ne bude, kada carstvo naše bude premaleno od širine i teskobno od svemoći.
STROBILO:
Vedri gospodaru, naša vazda odana krčmarica nam domahuje. Udostojite je pažnje.
MISIDORA:
Lepi prinče, muškarčino i krvožderu. Moj valjani burdelj uvek se dičio tvojim posetama. Znači li to da konkurencija jača i žudi za profitom kada tako nemilosrdno obilazite naš prag?
HAMLET:
Danski budžet, verna građanko, danski budžet... Kakva sramota. Kako uživahu moji prijatelji emiri koje sam posećivao u najvedrijoj mladosti... Ali na ovom okrutnom severu ćifte uzimaju maha.
MISIDORA:
Vaj, čime je opsednut svet nacije, naša uzdanica i vrtirep. Tvoja učenost me je uvek opsedala...
STROBILO:
(Za sebe)
Jeste, zbog tog opsedanja navukoh kijavicu, išijas, laringitis, astmu, škripanje zglobova i sve vrste kašlja... Phu, phu, sve dok moj učeni gospodar zbori s tobom o nebeskim tajnama u ložnici, a ja dreždim pod prozorom...
MISIDORA:
Kako sam željna one nauke koju si mi štedro udeljivao...
HAMLET:
Od zemaljskih stvari sada sam sasvim čist. Ja taštinu svoju mogu deliti jedino sa samim sobom. Takva je moja zla kob. Pa i ona nesrećnica koja se usuđivala da pomisli kako moje breme neđe biti preteško, ako ga budemo delili, ta glupača... Strobilo, kako se beše zove taj crv?
STROBILO:
Bestia reptilia?
HAMLET:
Ali ne crv već to stvorenje drsko koje željaše da moju nezemaljsku naklonost izmiri sa zemaljskom kobi...