Novica Savić - Kad onaj tamo umre

[S.Teller]

Novica Savić

KAD ONAJ TAMO UMRE

Drama u dva dela

U Beogradu.
LICA
LjUBICA
DAMJAN
DARA
IGOR
VIOLETA
STEFAN

PRVI DEO
Soba. U fotelji sedi Ljubica. Mučno ćuti zureći nekud u stranu. Uđe Damjan, njen sin. Debeo. Znojav
DAMJAN: Zdravo, mama.
LjUBICA: (Ne odgovori mu, ćuti, kao da ga nije ni čula ni videla)
DAMJAN: (Vadi maramicu, briše znoj sa lica i vrata) Jesi li izlazila odjutros? (Pauza) Kakva je samo napolju vrućina! Nije vrućina, nego pakao. A ja sam bez kola, pokvarila se... Nije što su se pokvarila, nego što su majstori skupi, a ja nemam para...
LjUBICA: (Ćuti, savršeno je ne zanima to što on priča, možda ga zaista i ne čuje)
DAMJAN: Jel umro?
LjUBICA: (Najzad podigne glavu, upitno se zagleda u njega)
DAMJAN: Za njega pitam. Jel umro?
LjUBICA: Idi pa vidi.
DAMJAN: (Ode do vrata, ali tamo zastane) Neka, kasnije ću... (Vrati se) Ništa od sinoć nisam stavio u usta. (Pauza) Nisam doručkovao! Gladan sam! Ima li kod tebe nešto da se pojede?
LjUBICA: Idi u kuhinju pa pogledaj.
DAMJAN: Važi. (Ide na druga vrata, tamo stane) Jesi li ti doručkovala?
LjUBICA: Nisam.
DAMJAN: Da i tebi donesem nešto?
LjUBICA: Sama ću.