Raško V. Jovanović - Kosta Trifković

[S.Teller]

Raško V. Jovanović

KOSTA TRIFKOVIĆ

L I C A
ATANASIJE TRIFKOVIĆ
KOSTA TRIFKOVIĆ
POŠTAR
VLASNIK "JOZIĆA", kapetan
MIŠA DIMITRIJEVIĆ
MLADEN MAKSIMOVIĆ
LAZA KOSTIĆ
SAVETA SLAVNIĆ udata TRIFKOVIĆ
GLUMAC PERA DOBRINOVIĆ
I ŽENSKI GLAS
II ŽENSKI GLAS
GLUMICA LENKA HADžIĆ
GOSPOĐA SLAVNIĆ, Savetina mati
MUŠKI GLASOVI


ATANASIJE TRIFKOVIĆ: Ama, sine moj, prestani mi već jednom o moru govoriti!...
KOSTA TRIFKOVIĆ: Kako, oče, mogu prestati, kad o moru sanjam tolike godine?
ATANASIJE: Koje godine? Znao sam ja još sinoć dok smo večerali u "Beloj lađi" kad je onaj moj prijatelj što je iz Vlaške netom došao govorio o moru, da ćeš i ti opet početi odmah govoriti mi o moru! Ta imamo mi ovde, u Novom Sadu Dunav...
KOSTA: Imamo, imamo, oče. Samo Dunav nije more! Uživao sam na Dunavu, još dok sam u Pešti, na školi bio. Kako je lepo bilo gledati čamce i lađice mladoga grofa Sečenjija, koji je plovio sa svojim drugovima u mornarska odela odevenim! Oh, oče, da znaš kako sam im mnogo puta zavidio!
ATANASIJE: (Ljutito) Ja sam te, Kosta, u Peštu da učiš knjige poslao, a ne da gledaš kako po Dunavu lađe plove!
KOSTA: Ja sam, oče, knjige učio, ali oka nisam mogao odvojiti od lađa na Dunavu, sve misleći kako li je tek na moru.
ATANASIJE: Hm! Na moru – ko na moru...
KOSTA: A šta govori onaj gospodin sinoć: lepšega života od onoga na moru nema! Ja sam isto i u knjigama čitao!