Branislava Ilić - Zid

[S.Teller]

Branislava Ilić

Zid

- između života i sećanja -

Posvećeno prijateljima
onome što smo bili
onome što jesmo
onome što postajemo,
svim ženama i prirodi ženskoj
korišćenoj, uniženoj, osporavanoj,
svim ljubavima
koje vreme i mesto ne biraju,
Bogu i Andjelima kao izvinjenje,
gradu, zemlji, ljudima,
pravu na nerazumevanje,
Posvećujem.

februar 2006. Niš

LICA:

JOVANA – devojka, 30 god. Između sećanja i odlaska
VIDAK – momak, 30 god. Između odlaska i buđenja
MLADEN – Jovanin otac, 53 god. Između buđenja i smirenja
MARINA – Mladenova prijateljica, 35 god. Između smirenja i rađanja
DANICA – Mirina ćerka, 33 god. Između rađanja i odgovornosti
NENAD – Daničina ljubav, 40 god. Između «odgovornosti» i ambicije
SAVA – mladić, 17 god. Između ambicije i snova
NENA – cura, 16 god. Između snova i želja
MIRA – starija žena, 65 god. Između tuđih želja i svog mira

MESTO: Velika Jelika. Između legende i opstanka.

SLIKE:
1. legenda
2. kresni zid
3. povratak
4. doček
5. anđeo u zidu
6. svi putevi vode do zida
7. otac
8. najbolje rešenje
9. tragični ljubavnici
10. zrno razdora
11. ucena
12. zid i anđeo
13. rušenje
14. krpljenje


1. LEGENDA


Osvetljen dugačak, visoki zid. Ne vidi se početak a ni kraj zida. Jovana sa prevelikim rancem na leđima. U odnosu na zid i ranac Jovana deluje mala.

JOVANA: Ovaj zid predstavlja među između Velike i Male Jelike. Velika Jelika je mesto mog rođenja. Za one neupućene, nalazite se u Srbiji. Nije problem ako niste čuli za ovo mesto. Ni za Srbiju u mnogim delovima sveta nikada nisu čuli. Ko bi pamtio sve te tačke na karti? Ko garantuje da one zaista postoje? Da još uvek postoje? Da su ikad postojale? Jedino da se lično uverimo. Legenda kaže da su na ovom mestu nekada živele šumske vile i da zato ovaj kraj obiluje prirodnim lepotama, kako bi bio dostojan lepote tih mitskih stvorenja. Ovde sve lako i zdravo rađa a u okruženju raste retko, lekovito bilje. Čovek nikad sam ne bi pronašao ovakvo mesto. Vile su dovele prve ljude ovde. To je bio mladi bračni par koji su vile tako spasile od ratnih previranja, jer slab čovek i kad beži od rata u neki drugi rat upada. Kasnije su oni i svoje prijatelje i rodbinu doselili i tako se Jelika nekada vilinska a sada ljudska, širila. Onda se dogodila poplava i vile su opet priskočile u pomoć. Legenda kaže da je kiša nedeljama padala i da ljudi nisu imali šanse da prežive. Opet jedan mladi bračni par čekao je bebu. Čovek je ženu držao na rukama dok je rađala. Molili su se da dete uspe da udahne. Samo jedan udah, pre nego ih voda sve skupa proguta. Vile su to gledale i u trenutku rođenja deteta kiša je prestala, večernje sunce se pojavilo i upravo tada hiljadu vila stvoriše zid. Dug zid, obasjan bojama poput duge, koji je zauzdao vodu. I legenda kaže da je dete udahnulo i zaplakalo a vile su mu dale svoj blagoslov i večnu zaštitu. I tako, gotovo dva veka, u Jeliki postoji ZID LJUBAVI, koji su vile podarile ljudima i svi mi ovde rodjeni verujemo da smo posebni, drugačiji, blagosloveni.