Vesna Janković - Malo vike oko Mike

[S.Teller]

Vesna Janković

Malo vike oko Mike

LICA
MIKA – dosadio mu život
KOKA – Mikina žena
ŽAKLINA – kućna pomoćnica
STOJKO – pesnik iz okoline Raške
OLjA – Mikina ćerka, bistra pamet al slabo čuje na levo uvo

Dešava se u velikoj sobi, u stanu kod gospodina Mike Jovanovića. Vreme je bilo koje, u proleće.

Plamen sveće u mraku. Gori na komodi iznad Mikine glave.
OLjA: (Njegova kći jedinica, uđe i spotakne se, viče) Mamaaaa... da više ne vidim sveću iznad tatine glave. (Sklanja teške zavese sa prozora, sobu obasja svetlost. Otvara prozore) Sve si zamračila, pobogu ženo, za šta se ti boriš?
KOKA: (Ulazi u sobu. U elegantnoj crnini, na licu ima maramicu, diskretno pevuši, sprema se za srećnu udovicu)
OLjA: (Duva u sveću i gasi je) Moj otac nije umro! I ne pada mu napamet, je l ti jasno? Ne projektuj svoje misli u njegovu glavu! Skidaj crninu i da više ne spuštaš roletne i ne navlačiš zavese na prozore. Ako je u tebi mrak, proluftiraj vijuge, ne zamračuj naše glave. Evropski prosek danas je sto godina, a Mika još nema ni šezdeset.
KOKA: Miki je njegovo isteklo i nema mu pomoći. Lekari su potvrdili, (Hvali se) da Miki spasa više nema. Konzilijum lekara! Moramo da budemo hrabri i da se pomirimo s istinom. To je život, dete moje!
OLjA: Molim... (Okrene desno uvo prema Koki) Kakvi lekari? A zar te neznalice nazivaš lekarima? Moj otac je krenuo kod zubara da izvadi zub. Posle tri dana dovezli su ga kući kolima hitne pomoćii objasnili da mu nema spasa! Tebi, jadnice, ni sopstveno iskustvo ne pomaže da shvatiš o kakvoj se prevari radi! Zaboravila si šta ti se desilo prošle godine: trepavica ti urasla s unutrašnje strane kapka, a dežurni lekar, radi zarade, hteo da ti vadi i oko i pola mozga! Taj zna da se danas bez mozga jako ugodno i živi, i napreduje u karijeri!
KOKA: Da mu nisam debelim plavim kovertom zakitila beli mantil, ode meni iz glave zdravo oko u teglu s terpentinom!
OLjA: Što više slatkih sokova, (Otvara prozore) sunca i svetlosti. To je tati potrebno, osetljiv je i tanan. Treba mu vratiti veru i volju, i ljubav za životom. (Unese se Koki u lice) Kada tvoja koža nije u pitanju, na bele mantile ne kačiš plave tufne!
KOKA: Da li ti to mene optužuješ da sam negde pogrešila? (Žali se) Niko ne može da ujede za srce, kao rođeno dete! To mi je hvala za sve što sam vam u životu davala.