Petar Grujičić - Omerpaša Latas

[S.Teller]

Петар Грујичић

Омерпаша Латас

Драматизација романа Омерпаша Латас Иве Андрића (2006)

Л и ц а
Вјекослав Карас
Кукуљевић (Кустос)
Ахметага (Сељак)
Фазлипаша
Шерифпаша
Мујага
Осман
Мула Шаћир Софра
Официр
Омерпаша Латас
Костаке Ненишану
Сељанка
Анђа
Саида Ханума
Богдан Зимоњић
Никола
Слуге, војници, девојчица

1
СЕДИШТЕ МАТИЦЕ ИЛИРСКЕ У ЗАГРЕБУ.
МРАЧНА СОБА РАДНЕ СОБЕ Г. КУКУЉЕВИЋА, ПРЕДСЕДНИКА МАТИЦЕ ИЛИРСКЕ И ДРУШТВА ЗА ХРВАТСКУ ПОВЈЕСНИЦУ.
КАРАС СЕДИ НА НАСЛОЊАЧУ, СВЕ ВРЕМЕ ОДСУТНО ЗАГЛЕДАН У НЕКУ ТАЧКУ НА ПЛАФОНУ. БОЛЕСНО ЈЕ БЛЕД, А ГЛАВА ИСПОД БРАДЕ И ОКО ВРАТА, КАО И ОКО ОБЕ НАДЛАНИЦЕ СУ МУ УМОТАНИ У ЗАВОЈЕ.
КУКУЉЕВИЋ.
КУКУЉЕВИЋ: Бискуп Штросмајер ме замолио са вама разговарати и помоћи вам, ако је могуће... Па, што рећи?... Млади мој човјече!... Бискуп вас позвао насликати му Папу Пија IX, а ви, што сте учинили? Док се картао са гостима, врата се отворила и имали су што видјети: вас да стојите блиједи као смрт, обливени крвљу од главе до пете. Умало им се ноге нису одсјекле...
И зашто баш код њега да то учините? Па није бискуп та... госпођица која вам је украла срце док сте је сликали. Годину дана, а ви је још увијек нисте заборавили. Да ли је могуће?...
Ма, треба да вас је срам! Да, срам, спрам свих нас који смо у вас уложили толико вјере, наде и новца. Наша господа су се по својим кућама, на улицама скупљала, да из сопственог џепа за вашу наобразбу у Риму новаца дадну. А ви, ево, како нам враћате... Загреб је за вас загушљива средина, провинцијална, досадна и без надахнућа. Собно и казалишно сликарство, биједне хрватске цркве, католичке и православне, све то за вас није посао нити тема. Чак и они најугледнији ту нису вриједни вашег погледа, а камоли портрета!...
Али, са другачијим штофом, ви би у свом послу и животу били срећнији, зар не? За таквим штофом, више се не мора ићи далеко. Довољно је пријећи границу и отићи у Босну. Да, у Босну. И тамо ће, веле, ускоро све бити друкче. Уводи се танзимат. Танзимат - ријеч која одзвања читавом Босном, стиже до свачијег уха и до последње забити. Танзимат, султанова реформа која ће препородити старо царство и утрти му пут у концентрат држава које управљају еуропским миром, изједначити све вјере пред законом, у државној управи и код плаћања пореза. Наравно, све би то било немогуће и празна прича без човјека жељезне песнице, који ће имати снаге да то и спроведе. Његово име са страхом изговарају гдје год је ступио ногом и умиривао буне у Албанији, Бугарској, чак тамо до Сирије и Курдистана, а зове се: Омерпаша Латас. Нитко други до некадашњи хришћанин из Лике, аустријски кадет. Прије четврт вијека пребјегао у Босну, потурчио се, а затим се успио до највишег војног полажаја у царевини. Сада долази у Сарајево, али не да ломи и упокори рају или спољашњег непријатеља, него оне који вијековима владају Босном, који су се до јучер називали њеним првим синовима: беговат, прваке и чланове најугледнијих породица од турскога уха.
(ДАЈЕ КАРАСУ ПИСМО ДА ПРОЧИТА.)
На име Матице, послао је писмо, са молбом да му пошаљемо човјека од повјерења, да поучава његову кћер цртању. Захтева још и њезин портрет, али, како ствари стоје, тражи да се наслика и његов портрет... Ха, што сад кажете? Такав модел се данас не нуди ниједном талијанском мајстору, па макар га око себе свијећом тражио!

[S.Teller]