Simona Semenič - Nisi zaboravila, samo se ne sećaš više

[S.Teller]

Simona Semenič

Nisi zaboravila, samo se ne sećaš više

Prevod: Željko Perović, Neda Radulović

Lica:
LEON, 35 godina
LUCIJA, 35 godina
MATJAŽ, 51 godina

Mjesto događanja: Dnevna soba.

Vrijeme: Prva scena počinje navečer.

Ljubljana, 2007.

1. scena
Knjiga.
Lucija uđe.
LUCIJA: (Odloži torbicu.)
(Poravna torbicu.)
(Skida mantil.)
(Složi mantil.)
(Okači mantil.)
(Ispravi mantil.)
(Uzima mantil u ruke.)
(Ponovo složi mantil.)
(Ponovo okači.)
(Ispravi mantil.)
(Izuje se.)
(Obuje papuče.)
(Složi cipele.)
(Popravi mantil.)
(Složi cipele.)
(Složi hrpu časopisa i kupovnih kataloga.)
(Prelistava kupovne kataloge.)
Ulazi Matjaž.
LUCIJA: Pa gde si ti do sad?
(Poljubi ga.)
(Skine mu mantil.)
MATJAŽ: Opet je moj samozvani kolega dežurao u prodavaonici. Jebote, taj je gori od tvoje tetke.
LUCIJA: (Ispravi i okači mantil.)
MATJAŽ: (Izuje se.) Ljude bi morali lečiti od verbalne inkontinencije, ozbiljno mislim.
LUCIJA: (Složi cipele.)
MATJAŽ: Otišao bi u apoteku i za tog trafikanta kupio kutiju tableta, ne, deset kutija. Nemoguć je.
LUCIJA: I? Šta ima?
MATJAŽ: Nećeš verovati, opet sam bio privilegovan da slušam njegovu porodičnu anamnezu, trajanje lečenja, i ovaj put, slušaj ovo, ovaj put se do te mere potrudio da mi je pokazao plikove na kolenima.
LUCIJA: (Skida mu končić s majice.)
MATJAŽ: Sva sreća da je našao za neprimereno, da mi izloži na uvid i one na dupetu. Iako oni navodno najviše svrbe.
LUCIJA: (Popravi Matjažu kragnu.)
MATJAŽ: A možda bi nas dvoje mogli da se potrudimo da ga upoznamo sa tvojom tetkom.
LUCIJA: Matjaž, novine...
MATJAŽ: Kladim se da bi nju zanimali i oni na dupetu.
LUCIJA: Matjaž, novine ...
MATJAŽ: Nedeljnik, lutko. Sa svojim djacima si tako precizna kad je jezik u pitanju, a ovde tako bahata. Tvom avtoritetu bi bio kraj da te samo čuje neko od tvojih – kako jih ono zoveš – nepismenih neotesanaca.