Zoran Božović - Sa merodavnog mesta se saopštava

[Braca]

Zoran Božović

Sa merodavnog mesta se saopštava

LICA
MILAN PAVLOVIĆ, profesor nemačke književnosti
MARIJA, njegova supruga
DANILO, njihov sin
JELENA, njihova kćerka
DAVID IZRAILJ, njihov sused
PORUČNIK HANS ŠILER, profesor srpske književnosti
VASO, Marijin brat

Radnja se dešava u Beogradu od proleća 1941. do proleća 1942. godine Salon u stanu Pavlovića. Stilski nameštaj, vitrine pune knjiga, slike na zidovima, šahovski sto u jednom, ikona i kandilo u drugom uglu – sve govori o toplom porodičnom gnezdu. Iz bašte se čuje ptičji cvrkut, s ulice povremeno dopire buka kamiona i tenkova. Jelena se moli pred ikonom.
JELENA: Slava Ti, Care, Bože, Svedržitelju, koji si Tvojim Božanskim i čovekoljubivim promislom udostojio mene, grešnu i nedostojnu, da ustanem od sna i da pogledam Tvoj svetli dan. Primi, Gospode, glas molitve moje kao i svetih umnih sila Tvojih, i daj da ti čistim srcem i smirenim duhom prinosim hvalu sa nečistih usana mojih, da i ja grešna budem sa upaljenom svećom duše moje u redu sa mudrim devojkama, slaveći Tebe u Ocu i Duhu Svetome slavljenoga Boga Sina, Amin! (Zadovoljna, ustane, uzme knjigu sa stola, sedne na kauč i čita) Trljajući oči, ulazi Danilo, u pidžami.
DANILO: Dobro jutro, Seko.
JELENA: Dobro jutro, Bato.
DANILO: (Pogleda na sat) Devet i deset! Pa što me nisi probudila?
JELENA: (Čita) Ni mene niko nije probudio.
DANILO: Lako je tebi, tebe Bog budi.
JELENA: Samo se ti zavitlavaj, pa posle...
DANILO: Ne znam šta će biti posle, sad me zanima ima li u ovoj kući čaja?
JELENA: Ima, na šporetu.

[Braca]