Vladimir V. Predić - Samo je starac stigao na brod

[Braca]

Владимир В. Предић

Само је старац стигао на брод

Драма у два чина

Икони сна, чистом олтару, узвишеној светлости.

ЛИЦА:
ПРВИ ВОЈНИК
ДРУГИ ВОЈНИК
СТАРАЦ
ОТАЦ
ДЕВОЈКА (његова кћи)
ПРВИ МЛАДИЋ (његов син)
ДРУГИ МЛАДИЋ
ЖЕНА
ДЕТЕ
Догађа се топлог летњег поподнева у једном окупираном градићу.

ПРВИ ЧИН
Два војника чувају стражу испред високог белог зида ограде магазина на углу улице. Тишина је Готово неприродна.
ПРВИ ВОЈНИК: Реци нешто.
ДРУГИ ВОЈНИК: (Окреће му леђа и удаљује се неколико корака)
ПРВИ ВОЈНИК: Да ли си се икад упитао шта ми уопште чувамо?
ДРУГИ ВОЈНИК: Не почињи опет. Зар би се боље осећао да знаш шта је унутра?
ПРВИ ВОЈНИК: Не знам. Можда бих се осећао друкчије.
ДРУГИ ВОЈНИК: Онда благо теби. Ја не видим да би то нешто изменило нашу ситуацију.
ПРВИ ВОЈНИК: Осећам се глупо. Ко зна шта је иза овога зида.
ДРУГИ ВОЈНИК: Слушај, како би било да једном ставимо на то тачку? Уместо да стално запиткујеш уради нешто.
ПРВИ ВОЈНИК: Шта да урадим?
ДРУГИ ВОЈНИК: Прескочи лепо зид, развали врата и погледај шта је унутра.
ПРВИ ВОЈНИК: Јесте, па да ми оде глава.
ДРУГИ ВОЈНИК: У најгорем случају можеш да зарадиш месец дана затвора. И онда би се сигурно боље осећао.
ПРВИ ВОЈНИК: А како би било да ме ти само мало придигнеш, да звирнем преко зида?
ДРУГИ ВОЈНИК: А шта ћемо с магазинским зидом? Преко њега се не може звирнути. Можеш само да развалиш врата.
ПРВИ ВОЈНИК: Али то је провала.
ДРУГИ ВОЈНИК: Радозналост се плаћа.
ПРВИ ВОЈНИК: Зар је могуће да си толико незаинтересован?
ДРУГИ ВОЈНИК: Што не би мало прошетао? А могао би успут и да се испишаш. Било би ти лакше. Одмах би се осећао друкчије.