Zlatko Pangarić - Sveštenici smeća

[Braca]

Zlatko Pangarić

Sveštenici smeća

(Drama u pola čina)

Scena prva

Lica:
Milan
Dejan
Dr Milatović
Milica
Jelena

Oskudno nameštena soba, sto i pet stolica. Milan i Dr Milatović sede za stolom. Milica, Dejan i Jelena ulaze.

MILICA: Dobro veče Doktore. Milane. Stigli smo ipak na vreme...Starce smo sreli dole. Upravo su izlazili.
DEJAN: (Milanu) Tu je i naša ptičica...
MILAN: Sedite...Sedite svi. Milicu znate. Jelena...i moj brat Dejan.
Dr MILATOVIĆ: Drago mi je. (Rukuju se.)
MILICA: Dr Milatoviću, kao što ste čuli, želeli smo da vas upoznamo pre nego što...
DEJAN: Ova pederčina se ukenjala? (Gura Milana po ramenu.)
MILAN: (viče) Ko je pederčina?
DEJAN: Ti! (Skaču obojica i gledaju se besno.)
MILICA: Mir! Ti Dejane sedi...(Svi sedaju.) Eto Doktore Milatoviću, to su naša dična braća! Dejane šta je tebi?
Dr MILATOVIĆ: Molim vas...
JELENA: Kako da se smirimo? Kako se to radi?
MILICA: Sada je stvarno dosta!
DEJAN: *ebe mi se!
MILICA: Marš skote! Lepo ste se pokazali!
JELENA: Nije to ništa. (Odmahuje rukom.)
MILICA: Obično je ovde pakao...Molim vas Doktore, hoćete li nam objasniti vaš...kako da kažem...zahvat, vašu metodu?
Dr. MILATOVIĆ: Vidite...
DEJAN: ...(hoće nešto da kaže).
MILICA: Kuš!
JELENA: Izvolite Doktore.
Dr MILATOVIĆ: (pauza, na kraju sleže ramenima) Ako u ovoj sobi ugasim svetlo neko može da ustane, uradi nešto, ubije nekog (Oprezno se osmehne.), što je svakako moguće kao što vidim...
DEJAN: Šta hoćete reći?
Dr MILATOVIĆ: Hoću reći da je tako i sa našom svešću. I ona je poput sijalice...Kada se ugasi moguće je mnogo toga uraditi, mislim u medicinskom smislu.
JELENA: Interesantno.