Đorđe Milosavljević - Sveta apokalipsa

[Braca]

Ђорђе Милосављевић

Света апокалипса

или

Обешене музе

једночинка

ЛИЦА:

И СЦЕНА
ФИЛИП РОЗАЛЕС, нереализовани сликар, реализован наследник, богати донатор младих уметника;
ЛИЗА, његова жена;
ЖАСТИНА, кћи;
КАРЛОС, син;
ПЕДРО, батлер у дому Росалесових;
МИГУЕЛ, баштован;
и, коначно,
САЛВАДОР, млади надреалистички сликар.
ИИ СЦЕНА
АРЧИБАЛД, непризнат писац, признат анархист;
ГОСПОЂИЦА КАНИНОС, заљубљеник у савремену уметност;
ВОЂА АНАРХИСТА;
ТРИ АНАРХИСТА;
и, коначно,
ЛУИС, млади филмски режисер.
ИИИ СЦЕНА
ПОРУЧНИК, овде фашиста, онде (у Риминију) кабаретски забављач са искуством;
АЂУТАНТ, његов, без гњида и вашки;
МАЈОР, официр фаланге;
СЕСТРЕ МУЕРТЕ, редови генерала Франка и редовнице Свете Берте;
и, коначно,
ФЕДЕРИКО, прослављени писац и песник.
Примедба: пожељно је да у све три сцене играју исти глумци. (Све три сцене дешавају се у пространом салону куће Росалесових у Гранади, током једног дана и следећег јутра 1936.
Салон је у средини отворен вратима балкона изнад улице. Лево је ходник који води ка главним улазним вратима, десно - ка унутрашњости куће. На средини је невелик чајни сточић и четири масивне столице. У првој сцени - салон блиста својим најубедљивијим сјајем. Наказно велик кристални лустер, платна /једно Магритово и неколико породичних портрета Росалесових/, таписерије, позлата. Поред стола је штафелај, а на њему управо завршено уље Филипа Росалеса.
У другој сцени је уништен после најезде анархиста.
У трећој, сведен на под и голе зидове, претворен је у штаб фашиста, односно, у импровизовану позорницу - о тому касније.)
ПРВА СЦЕНА
(Салон Росалесових. Преподне.
Филип и Лиза седе за чајним сточићем на коме је лак доручак, препечени хлеб и бутер. Дуго једу ћутећи.)
ФИЛИП: Бутер је понешто ужегао.
ЛИЗА: Да. То ме, признајем, чуди. (Напољу - пуцњи. Хватају прецизан ритам, у којем одјекују све до краја ове сцене.)