Vojislav Savić - Egzekutor

[Braca]

Војислав Савић

Егзекутор

Драма

ЛИЦА
ГОСТ (40-ак година)
СОБАРИЦА (40-ак година)
НЕЗНАНАЦ (50-ак година)

Већина људских смрти је обична превара. Ништа ту није остало да умре.
(Буда Кинаски)

1.
Једнокреветна хотелска соба. На сред собе сточић са две фотеље, са стране ормар за одећу. Десно врата која воде у купатило, право улазна. На кревету само голи душек и исто такав јастук. Касно је поподне. У соби нема никог, а онда се зачује кључ и врата се отворе. Уђе Гост са невеликом путном торбом, у изношеном оделу, необријан, знојав. Одмах затвори врата за собом, закључава их. Стоји на њима ослушкујући да ли се нешто догађа у ходнику. Дуго тако стоји, па спусти торбу, из сакоа извади марамицу, брише зној са лица и врата. Свуче сако, пребаци га преко наслона једне од оне две фотеље, оде до прозора. Једва за који сантиметар помери завесу и сад дуго гледа напоље. После тога се са олакшањем врати до фотеље и седне. Неко споља дохвати кваку и Гост скочи, уплашено гледа у врата. Зачује се куцање, он ћути, зури у врата. Куцање се понови, он опет ћути.
СОБАРИЦА: (Off) Господине, то сам ја! Носим вам постељину!
Гост ћути.
СОБАРИЦА: (Off) Оћете ли да ми отворите или да вам постељину оставим пред вратима?... Да случајно нисте заспали?... Ако јесте, кажите ми, па да се вратим касније?
Гост оде до врата, опрезно их откључава, исто тако отшкрине. Тек кад се увери ко стоји испред њих, широм их отвори.
ГОСТ: Уђите.
Уђе Собарица. Друсна четрдесетогодишњакиња у избледелој, некад ружичастој хотелској униформи из једног дела. Носи постељину: ћебе, чаршафе, јастучницу.
СОБАРИЦА: Јесам ли вас пробудила?
ГОСТ: Нисте.
СОБАРИЦА: И ако јесам, нисам то намерно учинила. (Пође ка кревету) Шта вам је?
ГОСТ: Ништа. Зашто питате?
СОБАРИЦА: Чега се плашите?
ГОСТ: Ја?
СОБАРИЦА: Па ви, трећег овде, колико видим, нема.
ГОСТ: Ничега.
СОБАРИЦА: Делујете ми тако.
ГОСТ: Како?

[Braca]