Tatjana Šuput Raponja - Djevojka koja nestaje

[Braca]

Tatjana Šuput Raponja

Djevojka koja nestaje

LICA:

1. ONA (ELIZABETA - ZABECIBA)

2. ON ( EMIL- EMILEMIL)

3. MAMA( SANDRA)

4. TATA( MATIJA)

5. SAVJETNICA INTEGRATIVNE PSIHOTERAPIJE ( ANĐELKA)

6. PSIHIJATAR

7. DJED GRADIMIR ( DEDOMIR)

8. POSLOVNA ŽENA

9. PSIHOLOG

10. ASTROLOG

11. PROFESOR EVOLUCIJE

12. BAKA MILANA



1.SLIKA

(Stan)

TATA: Njena soba je prazna. Hoću reći, natrpana je, ali Eliza nije tamo. Sve su joj nakazice na broju,- ali šefica ih je ostavila bez njege i nadzora.

MAMA: Sigurno ima i novih zoomorfnih homunkulusa od poliestera?

TATA: Čini mi se da ih je više nego prošli put kad sam joj virnuo u sobu, a tvoj izraz za njih čini mi se malo prejak.

MAMA: Njena uvrnutost je prejaka. Zaradi poneki cvonjak, i odmah ide kupiti plišića za djecu od 3 do 6 godina. Rekao bi čovjek: nježno biće, a ona je potpuno bez srca. Kako nas može ovako udesiti?

TATA: Da nije zaboravila na dogovor?

MAMA: Mislim da je nestala baš zato jer ga nije zaboravila...Potraži je još malo, da nije negdje...

TATA: Gdje bih je tražio? Nemamo dvorac sa šezdeset soba nego s dvije. U ovom trenutku, taj minus je veliki plus.

MAMA: Vidi malo, ima tih nusprostorija, balkoni...

TATA: Ajmo golubice, pojavi se krmačice, kamo te vrag odvukao?

MAMA: Ne tako, nego umiljato: gdje si, mačkice moja...

TATA: Mačka joj je tu, ona nije nestala! Koliko je navaljivala da uzmemo tu Cvilku, a sad ništa ne brine o njoj, svako tol'ko nestane, a mi moramo mačku hranit' i timarit'!

MAMA: Pusit sad mačku, što je ona kriva. Baš je ti hraniš. A pogotovo je ti timariš...

TATA: Češkam je kad god stignem. Zar nije Eliza neki ispit spominjala? Ne pada ti na pamet fakultet? Zar nije student na faksu po cijeli dan?

MAMA: Ne i ovaj student.

TATA: Što si ti njoj rekla -kamo treba ići s tobom?

MAMA: Ne sa mnom, nego s tobom! Rekla sam joj da idete integrativnoj terapeutkinji za mladež.

TATA: Zvuči zastrašujuće.

MAMA: I njoj je. Što ste vas dvoje takvi primitivci?

TATA: Što je Eli rekla?

MAMA: Rekla je: fuj, bljuv, krk, prd, bum, tras, fras! Otprilike.

TATA: Onda je jasno da je zdimila, što'š je tražit'. A zašto mene podmećeš? Što bih išao ja a ne ti?

MAMA: Zbog tvog muškog autoriteta.

TATA: Kao da ja imam neki autoritet. Pogotovo kod nje! Baš naprotiv, tebe više cijeni jer imaš više škole od mene!

MAMA: Ona to nikad ničim nije pokazala niti je rekla! To je samo tvoja projekcija- oduvijek misliš da te svi ljudi cijene manje jer imaš samo srednju školu!

TATA: Dobro, pa je li išta više rekla ta Eliza?

MAMA: Jest, ovo: Neka stari ide sam kod nje, pa neka se integrira s njom, samo neka stavi zaštitu!

TATA: Dobra ideja, hahaha.

MAMA: Tvoj humor je ponekad zabrinjavajući, baš kao i njen.

TATA: Bolji takav nego nikakav, a tvoj je upravo takav.

MAMA: Uvijek se moramo zbog Elize svađati! A koliko smo je dugo željeli i pokušavali dobiti...

TATA: Pa nismo željeli baš nju.

MAMA: Htjela sam imati dijete, sedam godina sam svaki dan o njemu misilila, ni o čemu drugom!

TATA: Pa ni sad ne misliš ni o čemu drugom, jer svaki dan moraš riješavati probleme tog djeteta. Da smo sve ovo znali -ne bismo vodili ljubav nego psa u šetnju...

MAMA: To je surova i nemilosrdna...

TATA: Istina.

MAMA: Eliza stvarno često probija sve granice, ali ne možeš tako o svome djetetu govoriti.

TATA: A ti možeš? Na koncu, ona o tebi i meni govori još i gore, a mi smo njoj u istoj relaciji kao ona nama.

MAMA: Ta terapeutkinja je rekla da je Elizabeta primjer hiperaktivne i istovremeno autistične osobe.

TATA: Pa to su dvije potpuno suprotne stvari.

MAMA: E pa u tome i jeste muka, naša kćer je zaista i jedno i drugo.

TATA: Može biti i jedno i drugo? Kao da kažeš za nekog da je pametna budala.

MAMA: Ima i takvih. Ti znaš nekog pametnjakovića koji nije istovremeno i blesan?

TATA: Pa vidiš...Da, da, u pravu si. Ja poznajem neke glupe mudrace. I što bi onda ta integrativna htjela? Prevući je na jednu stranu? Ili integrirati obadvije?

MAMA: Čovjeka u svakom slučaju i u svakom pogledu treba integrirati.

TATA: I to će ta ženska postići?

MAMA: Ta "ženska"? Zvuči nekako uvredljivo kad tako kažeš: " ta ženska"!

TATA: Dobro, i što će ta muška postići?

MAMA: Moramo probati sve što nam je na raspolaganju, a ako ide na uputnicu, tim prije...

TATA: Tko zna o čemu se tu zapravo radi, kad je u pitanju ta priča o psihi, nitko ne zna što liječi i s kojim pravom...

MAMA: Liječiš psihičke probleme s pravom koje ti daje diploma i licenca.

TATA: A što ako psiha uopće ne postoji?

MAMA: Odakle onda poremećaji?

TATA: Možda joj fali neki vitamin, enzim, serotonin, što ja znam?

MAMA: Pa ništa ne znaš. Zato je vodimo onome tko zna. Hajde, bolje ti je da potražiš kćer, nego da bez ikakvog rezultata beznadno tražiš kamen mudrosti u tvom rudniku.

TATA: Kamo da je idem tražiti?

MAMA: Negdje mora biti. Možda šeta po parku ili po deponiju, možda gleda u Zoo-u cibetke. Mobitel joj je u sobi. Namjerno ga ne nosi.

TATA: Zapravo ga uopće ne koristi...

[Braca]