Dušan Kovačević - Život u tesnim cipelama

[Braca]

Dušan Kovačević

Život u tesnim cipelama

pornografija života i smrti

Planeta zemlja, godine, XXI vek, 3. milenijum nove ere, vreme poznato po ,,tesnim cipelama".


RADNICI, štrajkači glađu u propaloj fabrici za proizvodnju letnje i zimske obuće "LIZO"
STEVA - predsednik štrajkačkog odbora. Od kako zna za sebe uvek je bio ,,neki predsednik". U teškim danima štrajka glađu, preuzeo svu odgovornost za sudbinu ,,uništene fabrike" i za živote prijatelja radnika.
ZLATA - dvadeset pet godina je bila sekretarica jedanaest direktora. Da je samo morala da im zapamti imena bilo bi previše. Nije se udavala zbog silnih obaveza, mada joj je Steva oduvek bio ,,posebno drag".
ISA - bivši šofer kamiona i šlepera za prevoz obuće. Obišao je planetu nekoliko puta, razvozeći fabričke proizvode po celom svetu. Čudom je preživeo napade desperadosa kada su ga pljačkali ,,bosonogi, ali dobro naoružani razbojnici", otimajući mu cipele, čizme, patike, klompe, papuče, sandale...
VESELI - proveo je radni vek pokraj prese za lepljenje obuće. Od silnih isparenja lepka oboleo od ,,lakiranih pluća", ,,svira" kad govori, a u policiji je registrovan kao ,,težak narkoman" i čovek sklon skokovima u bunare.
RADA - kuvarica. Kuvala za četiri hiljade radnika kad je fabrika radila punom parom. Ceo život je provela kuvajući i, na kraju, umire gladujući.
GOSTI, posetioci fabrike ,,LIZO", zainteresovani za sudbinu nesrećnih radnika
MENADŽERKA i VODITELJKA raspeta između najnovijeg ,,vlasnika fabrike", štrajkača i želje da pomogne ,,nesrećnim ljudima".
Gospodin MALDIV - vlasnik jedne od najmoćnijih marketinških i televizijskih kuća ,,Maldiv prodakšn". Ime je dobio, po sopstvenoj priči, kada je sam, posle rođenja, došao kući peške.
DVA RADNIKA - asistenti televizijskog rialiti šoua: POBEDIĆE MOJ BROJ, i zečevi pogrebnog preduzeća SKOČI ZEKO, HOP! HOP! HOP!

Prolog

Dokumentarni televizijski snimci demonstracija širom sveta. Radnički protesti. Studentski nemiri. Gradovi preplavljeni kolonama gnevnih građana. Nedostaju im samo uniforme da bi izgledali kao vojska. Sukobi sa policijom. Gore automobili, zavijaju sirene ambulantnih kola, koja osnose ranjene sa bojnih ulica. Barikade, molotovljevi kokteli, dim, vatra. Jednim rečju. planetarni haos. Namera televizijskog snimatelja zumira transparent sa najkraćom porukom: DOSTA! Voditeljka pruža mikrofon do razbarušene glave nosioca transparenta, jednog od vođa pobunjenih radnika. Pita ga, nadvikujući paklenu buku.

[Braca]

[Braca]