avatar_Braca

Jelica Zupanc - Ognjena kupina

Započeo Braca, Novembar 03, 2024, 05:42:36 POSLE PODNE

prethodna tema - sledeća tema

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Braca

Jelica Zupanc

Ognjena kupina

LICA
SAVA, arhiepiskop srpski
RADOSLAV, kralj srpski, kasnije monah Jovan
VLADISLAV, kralj srpski posle svoga brata Radoslava
ANA, žena kralja Radoslava, kasnije monahinja Marina
EVDOKIJA, majka Radoslava i Vladislava, žena Stefana Prvovenčanog
IRINEJ, monah
DEKLER, francuski zapovednik
BJELOSLAVA, bugarska princeza - srpska kraljica, žena kralja Vladislava
MONASI - AGAPIJE, MOJSIJE
VOJNICI
DVORJANI

Srbija, XIII vek. Kao da nije bilo tako davno.

I SCENA

(Božić, godina 1230. Dvor kralja Radoslava. Napred svećano postavljen sto. Sava iz dubine polako prilazi stolu. Ostali, Radoslav, Evdokija i dvorjani, prilaze polako sa strane.)
OFF: Rođenje Tvoje, Hriste Bože naš,
Sinulo je svetu svetlost znanja,
I oni koj i su se klanjali zvezdama
Bili su naučeni od zvezda
Da se klanjaju Tebi kao suncu pravde,
I da Te upoznaju sa visine Istoka,
Gospode, slava Ti.
(Sava stiže do svog mesta, u čelo stola. Stoji. Ostali takođe stižu, stoje kod svojih mesta. Kralj Radoslav do Save, S druge strane prazno mesto i još jedno prazno pored Radoslava. Svi tako stoje. Brzo, šušteći haljinama, ulazi Ana, kraljica. Priđe Savi, poljubi mu ruku.)
ANA: Srećan Božić! Vaša Svetosti, da li bih mogla da sednem do Vas?
EVDOKIJA: Ona je veštica!
SAVA: Ovo je mesto moga sinovca Vladislava, gospodo Ana.
EVDOKIJA: Izvolite na svoje mesto, gospodo Ana!
ANA: Oprstite, Vaša Svetosti. (Ode do svoga mesta, pored Radoslava, stoji.)
RADOSLAV: Ona je umorna.
EVDOKIJA: Od čega? Od jurnjave za francuskim zapovednikom Deklerom?
ANA: Oduvek sam želela da Vam se približim, Vaša Svetosti.
SAVA Svi smo mi bliski u našoj veri, gospođo Ana.
EVDOKIJA: Da! Mora da se umorila. Juri ga po čitavom dvoru.
ANA: Hoću da Vas upoznam. Dobro.
SAVA: Ja Vas poznajem. Dobro.
ANA Ne! Vi mene još uvek ne poznajete. Vaša Svetosti, ja nisam ni kao vaša majka, gospođa Ana, ni kao gospođa Ana Dandolo, Venecijanka, žena vašeg brata... Ja sam kraljica. Sada!
SAVA: Toliko želite da sednete do mene, Gospođo Ana?
EVDOKIJA: Mora da joj nešto treba.
ANA: Da, Vaša Svetosti! Veoma želim. To u ovom času najviše na svetu želim. Ja imam kraljevsku krunu, zar ne?
EVDOKIJA: Ima ona i pameti. Videćemo koliko. I dokle!
SAVA: Ovo je mesto moga sinovca Vladislava. Ja ga očekujem, gospodo Ana. On će doći da zauzme svoje mesto koje mu pripada.
EVDOKIJA: Ona ima kraljevsku krunu!
RADOSLAV: A ja državu! Ja sam kralj!
ANA: Da li mogu da sednem do vas, Vaša Svetosti? Ipak? Danas je Božić!
SAVA: Izvolite, gospođo Ana. Sedite do mene.
(Ana požuri do Save, stane iza stolice, praznc, pored njegove.)
EVDOKIJA: Imao si državu. Imao si i ženu, Radoslave, sine!
RADOSLAV: Vi ste mi je iza brali, majko.
EVDOKIJA: To je prošlost.
ANA: Divno ste govorili, Vaša Svetosti.
Prijava/registracija


Facebook   Instagram   Tiktok