Eva Ras - Žuta dunja

[Braca]

Eva Ras

Žuta dunja

Drama u tri čina

Može li marljiva jedinka, zahvaćena praktičnom stvarnošću, uspostaviti ravnotežu između ljudi i poslova van kuće, sa ljudima i poslovima u kući?

LICA:
HRISTINA - KINA PETKOVIĆ, majka, baka, prababa
VASILIJA - VAJA, njena kći, majka, baka
ČUPA, Vajina kći, Hristinina unuka, Anina majka
ANA, Čupina kći, Vajina unuka, Hristinina praunuka
MILE, Vajin muž, Čupin otac, Anin ded, građevinski inženjer
DIMA, Čupin muž, Anin otac, dipl ecc.
NEVENA - NENA, stara dadilja
VESNA JOVIĆ, mlada dadilja
DRAGOMIR JOVIĆ, Vesnin muž, student biologije

Radnja se događa u dnevnoj sobi porodice. Između prvog i drugog čina prolaze dve nedelje.
 
(Prostrana, lepo nameštena odaja. U sredini veliki sto, oko njega tapacirane stolice. Do kaljeve peći velika naslonjača. Na komodi sat. Iz odaje četvora vrata vode u druge odaje. Kroz žaluzine se probija slabašna svetlost. Kad se zavesa podigne u sobi nema nikoga, tek sviće. Na zidu se lelujaju senke. Sa zvukom vetra meša se otkucavanje časovnika. U sobu se uvlači Hristina, pa kad vidi da nema nikoga počne da skakuće na jednoj nozi oko stola, potom sedne za sto i pali šibicu. Zagleda plamen dok joj ne opeče prst, zatim pali novo palidrvce i tako do u nedogled. Pojavljuje se Ana, u dugoj spavaćici je, proteže se. Ugleda Hristinu, rasani se i polako joj se prikrada iza leđa. Dune u plamen. Hristina ponovo pali šibicu, Ana ponovo dune na plamen i smeje se. Hristina se podiže, pali šibicu nad Aninom glavom, potom je zgrabi rukom i hoće da joj zapali spavaćicu. Ana se istrgne iz njenih ruku. Hristina zastane, osluškuje i hitro pobegne, uđe u odaju iz koje je izašila. Dolazi Nevena s kantom uglja. Ana se mimoiđe s njom i iziđe. Nevena loži vatru.)
NEVENA
Mogao bi, kaže, da podesi ovo na struju da se ne zamaramo. Nisam dala, šta će nam? Nije lako nositi dole-gore, ali bar me glava ne boli. Bože, prošle godine, tamo na Zlatiboru, radijatori me ubiše. Iskakala sam iz kreveta kao kokice iz rešeta! Kad otvorim prozor led ledeni, kad zatvorim - pakao! A koštalo nas je... (Ulazi Čupa) Bože, bože! Koliko je ta slika koštala!

[Braca]