Tomislav Osmanli - Dvoje u Edenu

[Braca]

DVOJE U EDENU

Tomislav Osmanli

Komad za Dvoje, Mesečinu

i Lutke

Lica:

Nela, lutkarka

Toto, čudak u parku

Lutke

Princeza

Luda

Julija

Mecečina

U stalnoj promeni

Prva slika

(Klupa ispod ulične sijalice u parku. Noć. Na nebu svetli srebri mesečev srp. Sijalica je ugašena. Pod njome, leđima okrnuta publici, sedi Nela. šmrče, očito plače.

Pred nju, jedva je i primećujući, prolazi Toto, jedan neobični tip koji nešto traži unaokolo. Zastajkuje i pogleda je. Ztim izlazi sa scene. Ponovo se vraća, pojavljujući se iza klupe, bliže publici.

TOTO:

Julka!

(Nela prestaje sa jecanjem. Diskretno okreće glavu ka njemu)

TOTO:

Julkice, gde si. Ajde dušo nije fe-fe-fer. Ja-avi se, Juli-ijana!

(Nela po prvi put pogleda u njega)

TOTO:

Iz-vinjavam se, da možda niste videli da nije tu negde prošla je-edna onako mala i šar-mantna ...

(Nela se okrene napred i brizne u plač)

TOTO:

(Iznenađen) Ama, čekajte mo-olim vas. Nemam nameru da vas ras-ras... Že-eleo sam samo da vas pitam jeste li videli moju Julkicu. Ra...rastali smo se pre sat-dva. Ostavila me ku-ući. Zna ona tako, da po-onekad zbriše. A ja je po-osle tražim. I nađem. E-evo pre čas vremema, sedeli smo ku-ući, ja gledao ko-ošarku na televizoru i pio sokić od bo-orovnica, i eto... Znate mo-oram piti sok od borovnica, le-ekar kaže da sam stra-ašno malookrvan. Ne-ne kaže to meni – ma-mami kaže. A u stvari ne-ema veze! Ni-isam uopšte malo-ookrvan. (Kikoće se, pauza, uzdah) I tako to... Julijana mi...mi ja spraštila. Do-ok sam pio so-ok.

NELA: