Fridrih Direnmat - Fizičari

[makova 7]

Fridrih Direnmat
FIZIČARI

Komedija u dva čina

Prevod: Dragoslav Andrić

LICA:
(uključujući i statiste)
HERBERT GEORG BOJTLER, zvani NJUTN, pacijent
ERNST HAJNRIH ERNESTI, zvani AJNŠTAJN, pacijent
JOHAN WILHELM MEBIJUS, pacijent
Gđica dr MATILDA FON CAND, šef sanatorijuma za nervne bolesti
RIHARD FOS, policijski inspektor
MARTA BOL, glavna sestra
MONIKA ŠTETLER, bolničarka
UVE SIVERS, nadzornik
MAK ARTUR, čuvar
MURILO, čuvar
OSKAR ROZ, misionar
Gđa LINA ROZ, njegova žena, bivša Mebijusova žena
ADOLF FRIDRIH, 16-godišnjak, sin Line Roz iz njenog braka sa Mebijusom
VILFRID KASPAR, njegov brat, 15-godišnjak
JERG LUKAS, 14-godišnjak, njihov brat
SUDSKI LEKAR
GUL, policajac
BLOHER, policajac

MESTO RADNJE: Salon udobne, mada malo zapuštene vile, privatnog sanatorijuma »Višnjik«. Bliža okolina: ranije prirodna, zatim dozidana jezerska obala sa kasnije izraslim gradićem. Nekad prijatno gnezdašce, sa svojim malim zamkom i starim delom grada, sada je »ukrašeno« groznim zgradurinama Osiguravajućeg društva i živi prvenstveno od skromnog Univerziteta sa Teološkim fakultetom i letnjim jezičkim kursovima, zatim od jedne Trgovacke i jedne Zubotehničke škole, dalje, od Devojačkog pansionata i od neke lake industrije jedva vredne pomena, te tako stoji po strani od opštih kretanja. I sam pejsaŽ umiruje nerve, što je zaista sasvim suvišno. Tu su i planine, pošumljeni brežuljci i poveće jezero, a sasvim blizu je i široka ravnica koja se uveče puši; nekad je to bila sumorna močvara, a sadje ispresecana kanalima i vrlo plodna. Negde je i kaznionica sa pridodatim privrednim preduzećem, tako da se svuda mogu videti ćutljive siluete prestupnika koji kopaju i riju u grupama i grupicama. Ali ta okolina, u stvari, ne igra nikakvu ulogu; ona se ovde spominje samo radi preciznosti, jer ni jednog trenutka nećemo napustiti pomenutu vilu u krugu ludnice (eto, rekosmo i tu reč). Tačnije, nećemo napustiti čak ni salon, jer smo rešili da se čvrsto držimo jedinstva mesta, vremena i radnje. Radnji koja se odvija medu ludacima - priliči samo klasična forma. Dakle, da predemo na stvar. Što se tiče te vile, u njoj su nekad bili smešteni svi pacijenti vlasnice sanatorijuma, gospođice doktor Matilde fon Cand: ćaknuti aristokrati, bivši političari koji pate od arterioskleroze, nedotupavni milioneri, piscišizofreničari, veliki industrijalci koji pate od manija, odnosno depresija, i tako dalje - jednom rečju, čitava duhovno poremećena elita bar jedne polovine Zapadne Evrope. Jer, gospođica doktor je čuvena, i to ne samo zato što ta grbava stara devojka - koja se nikako ne razdvaja od svog belog lekarskog mantila - potiče iz moćne, nezavisne porodice, čiji je ona poslednji izdanak, već i zato što je filantrop i što je veoma cenjena - može se slobodno reći: cenjena u celom svetu - kao psihijatar (upravo je objavljena njena prepiska sa K. G. Jungom). Ali več poodavno su ugledni i ne uvek ugodnipacijentiprebačeni u novu, elegantnu i svetlu zgradu; za dobre pare čak i opaki zaborav postaje pravo zadovoljstvo. Ta nova zgrada se širi na južnoj strani prostranog parka i ima više paviljona (kao i kapelu sa mozaikom) okrenutih prema ravnici, dok se poljana ispred vile, prošarana drvećem, spušta premajezeru. Duž obale pruža se kameni zid. U salonu sada slabo nastanjene vile borave uglavnom tri pacijenta, koji su slučajno fizičari - odnosno ne baš sasvim slučajno, jer u sanatorijumu važe humani principi, te su pacijenti razmešteni tako da budu medu onima u čiju sredinu spadaju. Oni žive odvojeno, svaki utonuo u svoj zamišljeni svet, obeduju zajedno, u salonu, vode povremeno razgovore o svojoj nauci ili mirno i ukočeno gledaju pred sebe, bezopasni, simpatični ludaci, krotki, poslušni i skromni. Jednom rečju, bili bi to zaista uzorni pacijenti da se nedavno nije desilo nešto tugaljivo, u stvari, užasno: jedan od njih je pre tri meseca zadavio bolničarku, a sada se isti slučaj ponovo desio. Zato su sad policajci u toj zgradi, te u salonu ima više Ijudi nego obično. Bolničarka leži na podu, u tragičnoj poslednjoj pozi, više u pozadini, da publika ne bi morala nepotrebno da se užasava. Ali vidi se da je bilo borbe. Nameštaj je primetno ispreturan. Stojeća lampa i dve stolice leže napodu, a levo, napred, prevrnut je okrugli sto, i to tako da su mu noge okrenute gledaocima. Preobraćanje te zgrade u ludnicu (vila je nekad bila letnjikovac Candovih) ostavilo je u salonu žalosne tragove. Zidovi su u visini čoveka premazani higijenskom masnom bojom, tako da je jedva šta ostalo vidljivo od gipsa i gipsanih radova, kojim su zidovi bili obloženi. Troja vrata u pozadini, koja iz malog hola vode u bolesničke sobe fizičara, tapacirana su crnom kožom i numerisana od jedan do tri. Levo, kraj hola, nalazi se vrlo ružan radijator, a desno je lavabo sa ubrusima na jednoj šipki. Iz sobe br. 3 (one u sredini) čuje se violina uz klavirsku pratnju. Betoven, Krojcerova sonata. Zgrada je levo okrenuta prema parku, prozori su visoki, a počinju gotovo od parketa, koji je prekriven linoleumom. Levo i desno od prozora su teške zavese. Dvokrilna vrata vode na terasu, čija se kamena ograda ocrtava prema parku i relativno sunčanom novembarskom pejsažu. Desno, iznad nepotrebnog kamina pred kojim je postavljena rešetka, visi portret nekog starca šiljaste bradice, u teškom zlatnom ramu. Desno, napred, su teška hrastova vrata. Ispod mrkog plafona visi teški luster. Nameštaj: kraj okruglog stola nalaze se tri stolice, belo obojene kao i sto. Ostali nameštaj je malo dotrajao; iz raznih je epoha. Desno napred je sofa sa stočićem, kraj koga su dve manje stolice. Stojeća lampa, normalno, treba da bude iza sofe. Sve u svemu, prostorija uopšte nije pretrpana nameštajem. Malo je šta potrebno za opremu pozornice na kojoj se, za razliku od starijih komada, satirska igra pretpostavlja tragediji. Sad - možemo početi.

PRVI ČIN

(Oko leša posluju kriminalisti u civilu, spokojne dobričine koji su već popili svoju uobičajenu količinu belog vina, što se na njima i vidi. Mere razdaljine, traže otiske prstiju, itd. Na sredini salona stoji kriminalistički inspektor Rihard Fos, u mantilu i sa šeširom na glavi; levo je glavna sestra Marta Bol, odlučna, korpulentna žena. Desno, na stolici, sedi jedan policajac i stenografiše. Inspektor uzima cigaru iz mrke kutije.)

[makova 7]