Edvard Olbi - Bračna igra

[S.Teller]

Edvard Olbi

Bračna igra

naslov originala Marriage play

Prvi put izvedeno u Vienna's English Theatre (Beč, Austrija) 17. maja 1987.

LICA

DŽILIJAN, u ranim pedesetim.
DŽEK, u srednjim pedesetim.

Mesto: Kuća u predgrađu.
Vreme: 3.30 po podne radnog dana; kasno proleće.

DŽILIJAN sedi na stolici, čita, povremeno se nasmeje. Nakon nekoliko trenutaka ulazi DŽEK.
DŽILIJAN (diže pogledsa knjige; krajnje prijateljski): Zdravo.
DŽEK (pauza): Zdravo.
DŽILIJAN: Rano si se vratio. (Čita, kikoće se. DŽEK spusti aktn-tašnu, pogleda je, onda pogleda u svoju tašnu)
DŽEK: Da. Napuštam te.
DŽILIJAN (razmisli o torne, namršti se): Kako to misliš?
DŽEK: Napuštam te. (Šta si, idiot?) Napuštam te!
DŽILIJAN (vrati se knjizi, kao da odbacuje tu misao): Naravno.
DŽEK: Smej se ako hoćeš.
DŽILIJAN: Ne smejem se. Sada ne. Malopre, jesam. Pre nego što si ušao.
DŽEK: Smej se ako hoćeš.
DŽILIJAN (veselo): Loš dan, a?
DŽEK (pauza): Kako to misliš?
DŽILIJAN: Bio ti je ... Kako to misliš kako ja mislim?
DŽEK: Loš dan.
DŽILIJAN: Bio ti je! Oh, baš mi je žao.
DŽEK: Nije.
DŽILIJAN (da raščisti): Nije. Nije? Šta nije?
DŽEK: Nije mi bio loš dan.
DŽILIJAN (razmišlja o tome): Je li ti dan bio dobar?
DŽEK (pauza; sumnjičavo): Kako to misliš?
DŽILIJAN: Ako ti dan nije bio loš, onda možda iz toga sledi da je bio dobar.
DŽEK (ne baš prijateljski): Osrednji.
DŽILIJAN: Šta?
DŽEK: Dan mi je bio osrednji. Napuštam te.
DŽILIJAN: Imaš švalerku?
DŽEK: Imam šta?
DŽILIJAN: Švalerku; još jednu švalerku. Švalerišeš se... s nekim? Ponovo si našao švalerku?
DŽEK: Švalerku, kao u herc-romanima?
DŽILIJAN: Pa... da.
DŽEK (razmišlja): Ne.
DŽILIJAN: Aha. Jesi li opet debelo upetljan u jednu ili u nekoliko zamršenih i/ili komplikovanih
veza van kuće, na ravno duboko romantične i/ili seksualne prirode?
DŽEK: Draga moja ženo, ne treba to tako olako shvataii. (Razmišlja o onome što je rekao.) Tako olako. Lako olako.
DŽILIJAN (žestok, histeričan smeh) Oh, naravno! Jedna ili nekoliko zamršenih i/ili komplikovanih veza duboko romantične i/ili seksualne prirode, koja se dešava uporedo s brakom koji ima trajanje i postojanost, brakom dvoje dosad bistrih i racionalnih ljudi, nije stvar koju treba olako shvatiti, suviše olako. (Pauza.) Šta ja mislim?
DŽEK: Ne, znam šta ti misliš, ali to nije ono što ja mislim, nije ovde reč o tome. Šta ja mislim?
DŽILIJAN: Da, šta ti misliš? (Posle razmišljanja; bez gneva.) Gmazu ljigavi!
DŽEK (osmehuje se): 'Ajde, 'ajde... (Pauza.) Čula si da sam rekao da odlazim? Odlazim, odnosim svoj život i dva kofera...
DŽILIJAN: Sećam se nečeg takvog. (Brižno.) Šta je to s tobom, jadni moj stari?
DŽEK (osmehuje se): 'Ajde, 'ajde. (Pauza.) Jedi iogu dana podigneš pogled sa svog stola; sediš tamo kao i obično, radiš uobičajene stvari i one nisu ni dosadne ni uzbudljive: šta god da su nekada možda bile, više nisu; prosto su uobičajene stvari. E pa, podigneš pogled s njih, i zapanjiš se kad vidiš dobro poznatu okolinu, prenerazi te stranac koji ti je sekretarica već petnaest godina. Shvatiš da će sad tvoj život da se promeni... iz korena; ili je to, ili si lud.
DŽILIJAN (previše vedro): Znači, dan ti je bio zanimljiv.
DŽEK: Zacvrkutala je.