Publije Terencije Afrikanac - Devojka sa Androsa

[S.Teller]

Publije Terencije Afrikanac

Devojka sa Androsa

DIDASKALIJA1

Ovo je prva pesnikova komedija, izvedena o prazniku Megalskih igara za vreme kurulskih edila2 Marka Fulvija i Manija Glabriona. Komad je postavio Lucije Ambivije Turpion3, a na dvostrukoj svirali4 je pratio Flak, rob Klaudijev. Grčki original je Menandrov. Prva autorova komedija, izvedena za konzulovanja Marka Marcela i Gaja Sulpicija.

KRATAK SADRŽAJ

Gaja Sulpicija Apolinara5

Gliceriju, za koju se pogrešno mislilo da je sestra jedne kurtizane rodom sa Androsa, zavede Pamfil, a kada je ostala trudna, da joj reč da će se njome oženiti. Ali Pamfilov otac je svom sinu već bio namenio drugu devojku, kćer Hremetovu. Kada sazna za tajnu vezu svog sina, starac se učini kao da nastavlja sa pripremama za svadbu, želeći da sazna kakva su prava Pamfilova osećanja. Po savetu Davosovom, Pamfil se ne pobuni protiv ovoga. Kada, međutim, Hremet otkrije da je Glicerija rodila dete, raskine veridbu i odbije da se orodi. Pošto ubrzo neočekivano sazna da je Glicerija u stvari njegova ćerka, Hremet je uda za Pamfila, a drugu ćerku dadne Harinu.

LICA:6
SIMON, atinski starac
SOSIJA, njegov oslobođenik i domoupravitelj
DAVOS, rob Simonov i Pamfilov
MISIDA, stara Glicerijina sluškinja
PAMFIL, sin Simonov
HARIN, njegov prijatelj
BIRIJA, Harinov rob
LEZBIJA, babica
HREMET, atinski starac
KRITON, starac sa Androsa
DROMON, Simonov rob
PEVAČ

PROLOG7

Kada je ovaj pesnik prvi put počeo da pomišlja da se posveti pisanju, činilo mu se kako će mu sav posao biti da njegove komedije razonode gledaoce. Ali sada je shvatio da stvar sasvim drukčije stoji, jer najviše truda ulaže u pisanje prologa - ne da bi objasnio zaplet već da bi odgovarao na pakosti izvesnog starog pesnika8. Pogledajte sada, molim vas, kakav mu se greh pripisuje. Menandar je napisao ,,Devojku sa Androsa" i ,,Devojku iz Perinthosa"9, a ko zna jednu od ovih komedija, kao da ih zna obe; zapleti se ne razlikuju mnogo, iako ima razlike u izrazu i stilu. Ovaj pesnik priznaje da je iz ,,Devojke iz Perinthosa" uzimao delove koji su mu odgovarali i prebacivao ih u ,,Devojku sa Androsa", slobodno se koristeći kao svojima. Zbog toga ga, eto, protivnici napadaju i tvrde da se dve komedije ne smeju na takav način spajati u jednu10. Zar ovakvim neshvatanjem ne pokazuju kako im ništa nije jasno? Kada optužuju ovog pesnika, oni optužuju Nevija, Plauta i Enija, koje on smatra za uzore, i čiju će nemarnost uvek radije podražavati nego mutnu pedanteriju ovakvih kritičara. Sada ih pesnik poziva da se umire i okanu svojih ogovaranja kako im se ne bi dogodilo da njihova nezaljalstva budu obelodanjena. A sada se utišajte, pa pravično i pažljivo saslušajte ovu komediju, kako biste se uverili čemu se od ovoga pesnika u budućnosti možete nadati: hoće li njegova naredna dela biti vredna vašeg prisustva ili ih treba odbaciti a da ih i ne vidite.

I ČIN11

Scena 1

(Radnja se događa u Atini, na ulici. Na jednoj strani pozornice je Simonova kuća, a na drugoj ona u kojoj živi Glicerija. Kao i uvek, važi pravilo da s desne gledaočeve strane dolazi put iz grada, s trga, a sa leve iz luke. Scena se čitavo vreme ne menja. S desna ulaze Simon i Sosija12, a za njima robovi koji nose robu kupljenu na pijaci.)

[S.Teller]