Žorž Fejdo - Idem u lov

[S.Teller]

Žorž Fejdo
IDEM U LOV

Georges Feydeau:
MONSIEUR CHASSE

Prevod: Dragoslav Andrić


LICA:
MORISE – nesuđeni ljubavnik (po količini teksta i igre njegova bi uloga bila relativno glavna, mada je i niz drugih uloga podjednako efektan). Malerozan, i zato često u situaciji da mora da gubi glavu, ali se nekako ipak izvlači. Ima 30-42 godine, recimo od 38-40.

LEONTINA – (g-đa Dišotel), lepuškasta građanka, koja iz osvete rešava da izneveri muža, mada joj uloga ljubavnice nikako ne leži.Uostalom, i ona će ostati nesuđena ljubavnica. Ima možda nešto više od 30 godina; može da ima i do 40, s tim da izgleda mlađe za svoje godine. Naizmenično plaha i bojažljiva, odnosno, snalažljiva i nesnalažljiva

DIŠOTEL – njen muž. Suviše siguran u sebe i svoju ženu i zato dobija zasluženu lekciju, tim pre što mu savest nije najčistija. Ima oko 45 godina.

KASANJ – seljak koji se lako zbunjuje kada se nađe u centru zbivanja, pa deluje po malo ogorčeno, iako nije za to kriv.Šta može kad mu se uvek desi da naiđe u nezgodno vreme i kaže ono što ne treba. Ima 40-45 godina.

G-đa LATUR – stanodavka, velika pričalica, suviše obuzeta svojom ličnošću i zato tim smešnija. Oko 50 godina, mada može da ima i osetno manje.

BRIDOA - policijski komesar. Prepotentan, mada nezgrapan, iako je u stvari dobričina kome je samo stalo da se napravi malo važan. Može da ima od 35-40 godina, nija naročito važno.

GONTRAN - mladi rođak Dišotelov, 25-30 godina. Ume da iz tuđih neprilika (koje su oni zaslužili) izvuče za sebe korist, ali mora mu se priznati da zato i spasava druge nezgodnih posledica zapleta koji su izazvali.

BABETA – služavka, koja povremeno kaže reč-dve, uglavnom kad prijavljuje neočekivane goste. Njene godine nisu važne, može da bude starija, mada je prevodilac zamišlja kao mlađu.

DVA POLICAJCA - od kojih samo jedan kaže dve-tri vrlo kratke rečenice. Njihove godine su potpuno nevažne.


I ČIN
PRVA SCENA

Mali salon za pušenje u stanu Dišotelovih. Vrata u dnu vode u predsoblje. Levo, u prvom planu, kamin sa ogledalom iznad njega. Na kaminu svećnjaci i šibice, kao i veliki časovnik. Levo od kamina, traka za zvonce. Levo, ukoso, vrata koja vode u Lentinin budoar. Desno, u prvom planu, vrata koja vode u Dišotelovu sobu. Između vrata u prvom planu i proscenijuma, maleni pisaći sto pod čiju je kraću nogu podmetnuta neka broširana knjiga. Na tom stočiću je pribor za pisanje. Na sredini scene ovalni sto, prilično veliki, sa po jednom foteljom sa svake strane. Na stolu pribor za punjenje metaka za lovačku pušku, fišeklija, jedno čanče sa praznim čaurama i drugo sa sačmom. Desno, pored pisaćeg stočića, jedna laka stolica. Levo, između kamina i stola, poveći niski tabure. U dnu, uz vrata, sa svake strane po jedno postolje sa korpom cveća. Između tih postolja i uskih i kosih zidova, fotelje. Na desnoj fotelji jedan muški šešir, a na levoj jedan štap. U kaminu vatra.

SCENA I
LEONTINA, MORISE
(Kad se podigne zavesa njih dvoje sede za stolom, Leontina levo, a Morise desno. Oboje pune čaure za lovačku pušku. Morise podiže pogled u pravcu Leontine, ali ga opet spušta i gleda čaure kao neko ko okleva da progovori, a onda se odluči)

[S.Teller]

[S.Teller]