Nadežda Ptuškina - Ovčica

[S.Teller]

Nadežda Ptuškina

Ovčica

Drama u dva čina

Prevod: Novica Antić

LICA:
JAKOV, na početku priče mu je 33 godine
RAHELA, na početku priče joj je 13 godina
LIJA, prvi put je vidimo kada joj je 27 godina

PRVI ČIN

SLIKA PRVA
Sprženo polje. Bunar. Otvor mu je zatvoren jednom stenom veličine čoveka. Pored bunara pojila za ovce. Ukoso od bunara, jedno jedino razgranato drvo, smokva. Sve treperi od podnevne jare. JAKOV se vuče poslednjim damarima snage, prašnjav i smrdljiv, sa torbom koju je obesio o štap prebačen preko ramena. On pomno posmatra pojila za ovce koja, čini se, dopiru sve do bunara, a na sceni vidimo samo poslednja.
JAKOV (pažljivo razgleda pojila, prelazi prstom po njima): Suvo. (Svom snagom pokušava da odmakne kamen sa bunara, napinje se tako da nam se čini da će ovoga trena pasti mrtav. Ali, kamen odoleva. JAKOV pada, ječi. Zatim, uzima štap i torbu i odvlači se do smokve. Leže, stavljajući torbu pod glavu i utihne, ne zna se da li je živ ili mrtav.)
Iz daljine, a potom sve bliže i bliže, meko blejanje ovaca, blaga cika zvončića, topot nevelikog stada, melodija na fruli. Prvo zamire melodija. Potom svi ostali zvuci. Samo se čuje šum stada koje se sprema na počinak. Propinjući se, kao nekakvo jare, na sienu bane, sa frulom i krčagom u rukama, RAHELA. Tanušna, dugonoga trinaestogodišnjakinja, pomalo nespretna, ali već se vidi da će stasati u pravu lepoticu. Raskošna, duga, crna, blago ukovrčana kosa, bogato joj se rasipa po ramenima. Svojim milim licem pomalo podseća na ovčicu. Obučena je u tamnocrvene tonove. Ona se zaustavlja kraj kamena, pijucne vodu iz krčaga, stavlja ga na stenu i kreće ka smokvi. Zastane kraj JAKOVA, ne primećujući ga, počinje da svira na fruli.