Vasilij Sigaretov - Plastelin

[S.Teller]

Vasilij Sigaretov

Plastelin

Prevod: Novica Antić

LICA:
MAKSIM, 14 godina
ONA
i DRUGI...

Gotovo je
Precvetale ruže
Otpale latice
Zašto mi se stalno
Priviđaju ruže
Mi smo ih zajedno
Tražili
Mi smo pronašli
Ruže...
...Gotovo je
Ruže su zaboravljene.


Dino Kampana

1.
ON sedi na podu ogolele sobe u kojoj su samo sto, krevet i ćilim na zidu. Njegove ruke vajaju u plastelinu nešpš vrlo čudno. Završava i tu svoju čudnovatu krssišju uranja u limeni tanjir pun prljavobeličaste kaše. Čisti od slojeva prljavšpšne olovne akumulatorske ploče, lupajući ih o krevetski ram, potom ih slaže u pipanj. Donosi rešo, stavlja na njega tiganj. Uključuje rešo. Uzima tanjir, prstom opipava njegov sadržaj. Tvrdo kao kamen. Grebe po tanjiru, ubacuje plastelin u tiganj. Gleda u tiganj. U sivoj olovnoj barici odraz njegovog lica i sijalice sa plafona, zatočene u mlečnobelu kuglu. Cvrče ostaci plastelina koji se topi. Pršte. Suklja dim. Navire mu u oči. Potekoše mu suze. On se odmakne, ali mu suze i dalje cure niz nos, a onda, brazdom, klize ka usnama. I, evo, on sada zaista plače. Rida. Plače kao da NEŠTO zna... Limeni tanjir podrhtava...
2.
Ulaz petospratnice u novogradnji. MAKSIM se penje stepenicama na peti sprat. Pored njega promiču neki ljudi. Ćutljivi, praznih lica. Stubište se završava. Pred njim su vrata. Otvorena, zaglavljena jednom starom čizmom, da se ne bi zalupila. U hodniku stana, na zidu, ogledalo. Prekriveno je crvenim plišanim stolnjakom sa resama. MAKSIM zastaje kraj ogledala. Gleda. Iznenada, stolnjak sklizne. MAKSIM osmatra odraz u ogledalu. Začuđeno gleda, kao da prvi put vidi svoje lice. Neko ga prodrma. MAKSIM se okrene. Ugleda ŽENU U CRNOJ MARAMI.