Mihail Bulgakov - Pseće srce

[S.Teller]

Fantastična dramska igra u dva čina.

Napisao ALEKSANDAR PETROVIĆ, koristeći slobodno motive romana

,,Pseće srce" MIHAJLA BULGAKOVA.

Pseće srce

Godina 1978.

I SLIKA
Svetlo se u sali gasi.
Pali se jedan jedini reflektor. Svetlo je skoncentrisano na sredinu zavese.
Zajedno sa paljenjem reflektora otpocinje i muzika: ruski tango iz dvadesetih godina ovog veka: ,,NE POKIDAJ ..." (,,Ne ostavljaj me...") Zavesa se diže.
Scena je lateralno - najlonskom zavesom podeljena na proscenijum i scenu.
U središtu proscenijuma, sasvim napred, uz rampu, veliki džukac ... Šarov.
Prostor iza najlonske zavese osvetljen je prigušenom svetlošcu...
Na samoj najlonskoj zavesi projektovan je džinovski dijapozitiv.
Medicinski presek tri uspravna ljudska tela. S leva na desno ti preseci su raspore.eni na sledeci nacin: nervni sistem, unutrašnji organi, skelet. Dimenzije projekcije prevazilaze dimenzije najlonske zavese i citave bine. Glave se projektuju iznad bine, na velikoj, horiozntalno postavljenoj traci, koja se proteže s jednog na drugi kraj bine.
Iza najlonske zavese se naziru igracki parovi... Igraju po zvucima tanga ,,NE POKIDAJ..." - Nazire se, u desnom gornjem uglu natpis: SIGNAL STOP.
Na scenu izlazi Klim Cugunkin. Ustvari, razgrce najlonsku zavesu i iz donjeg dela scene, izlazi na proscenijum.
Hvata se za šlic - hoce da mokri...
Opazio je psa.
Prilazi mu... Saginje se... Miluje ga.

[S.Teller]