Vladimir i Oleg Presnjakov - Terorizam

[S.Teller]

Vladimir i Oleg Presnjakov

Terorizam

drama

Prevod: Novica Antić

Prvi čin

Asfaltirani plato ispred ulaza u aerodrom. Na platou, umesto uobičajenog prizora parkiranih automobila, na koferima i torbama sede mnogobrojni PUTNICI. Njihove poze i lica, na kojima je pečat spokojnog očaja, odaju da su već dugo na tom mestu. Najverovatnije su svi ti ljudi pošli na aerodrom da bi odatle poleteli: neko na službeni put, neko na odmor, a neko jednostavno zato što muje kucnuo čas da negde odleti... Ipak, nesto je pokvarilo njihove planove iprinudilo ih da se zaustave i primire na tom zlosrećnom platou, kojije očas postao pravo pravcato ostrvo gubitnika. Dalje, iza platoa, baš pred staklenom aerodromskom fasadom, otegao se živi lanac ljudi obučenih u uniforme jasno je da upravo zbog tih VOJNIKA, postrojenih u liniju koja upada u oči, PUTNICI ne mogu da udu u zgradu. Kordon svedoči o ozbiljnosti situacije. Na platou i u kordonu niko ne progovara: svudaje tiho, ne čuje se čak ni onaj, za takva mesta karakterističan, huk aviona koji poleću ili sleću. Depresivno osećanje paralisanosti, kojeje zahvatilo sve zvuke i pokrete života, pojačava jedva čujna škripa automatskih vrata glavnog aerodromskog ulaza koja se neprestano otvaraju i zatvaraju: naspram fotoćelije stoji VOJNIK, kome su naredili da stoji upravo tu, zbog njega se vrata neprestano otvaraju i zatvaraju, njegovo telo preseca zrak izfotoćelije ijedino ako VOJNIKA povuku iz kordona, vrata ćese umiriti... Naplatou se pojavljuje NOVIPUTNIK. Ne obraćajući paznju ni na koga, on se, odsečnim korakom, upućuje ka vojniku na ulazu, tačnije, to samo tako deluje da se uputio ka VOJNIKU, ali on jednostavno ide prema vratima ispred kojih se VOJNIK isprečio svojim energetskim poljem. PUTNIK, očito, dobro poznaje ovaj prostor, reklo bi se da korača intuitivno, ne gledajući okolo, već u sebe, pa stoga i neprimećuJe da se oko njega dešava nešto neobično...