Bernard Šo - Androkle i lav

[S.Teller]

Bernard Šo

Androkle i lav

Pozorišni komad u dva čina s prologom

Prevela s engleskog: Vera Stojić

L I C A

Androkle
Megera, njegova žena
Centurion
Zapovednik kohorte
Lavinija
Lentul
Metel
Spinto
Ferovije
Vozar volovskih kola
Nadzornik
Čuvar menažerije
Car
Sekutor
Reciarije
Hrišćani
Gladijatori
Prozivač


PROLOG

Uvod: šumski zvuci, rika lavova prigušeno, iz daljine, čuju se hrišćanske pesme. Staza u džungli. Iz džungle se čuje rikanje lava - melanholično, paćeničko rikanje, zatim se ponovi bliže. Lav izlazi iz džungle, hramljući na tri noge, držeći visoko izdignutu desnu prednju šapu, u koju se zabo veliki trn. Seda na zadnje šape i posmatra povređenu nogu. Liže je, zatim je trese. Pokušava da izvuče trn, češući šapu o zemlju, pa time izaziva još veći bol. Rikne žalosno. Ponovo liže šapu. Iz očiju mu kaplju suze. S teškom mukom odgega sa staze i leže pod drveće, iscrpen od bola. Jednim dugim uzdisajem, koji odjekuje kao zvuk trube, zaspi. Androkle i njegova žena Megera dolaze stazom. On je omalen, mršav, smešan čovečuljak neodređene starosti: između trideset i pedeset i pet godina. Kosa boje peska, vodnjikave, blage plave oči, senzitivne nozdrve, veoma pristojno čelo, ali njegove lepe osobine na tome se i svršavaju: njegove ruke i noge, i leđa, ma da čvrsti na svoj način, izgledaju smežurani i izgladneli. Prti težak denjak, veoma je siromašno odeven i čini utisak izmorenog i gladnog čoveka. Njegova žena je lepuškasta, punačka, dobro uhranjena i u cvetu. Ne nosi nikakav teret na leđima, već drži u ruci jaku batinu, kojom se poštapa.

[S.Teller]