Leonid Andrejev - Čovekov život

[S.Teller]

Леонид Андрејев

Човеков живот

Комад у пет слика са прологом

Превод: Новица Антић

Драгој успомени на мог друга,
моју жену,
посвећујем овај комад,
последњи
на коме смо радили заједно.

Леонид Андрејев

ПРОЛОГ

Неко у сивом, кога зову Он, говорио Човековом животу. Сцену чини нешто налик на велику, четвртасту просторију, потпуно празну, која нема ни врата ни прозоре. И све је у њој сиво, у нијансама дима, једнобојно; сиви зидови, сиви плафон и под. Из невидљивог извора допире слабо светло, исто тако сиво, једнолично, једнобојно, мутно, чак ни сенке не ствара, баш као што и не баца пеге светлости. Нечујно се одваја од зида, с којим као да је био срастао, Неко у сивом. На њему је широк, безобличан, сиви капут који нејасно оцртава контуре крупног тела: на глави му такође сиви шешир који сенком прекрива горњи део њетвог лица. Очи му се не виде. Само јашдице, нос, оштра линија подбратка, све крупно, масивно, као исклесано у сивом камену. Усне суму чврсто стиснуте. Мало подигне главу. Почиње да говори чврстим, хладним гласом, лишеним емоција истрасти, као да је унајмљеничтец који, сурово равнодушан, чита Књигу о судијама. [Седма књига Старог завета. Садржи 21 главу. (прим. прев.)]
Гледајте и слушајте ви који сте се овде сакупили ради забаве и смеха. Ево, проћи ће пред вама читав Човеков живот, са својим мрачним почетком и мрачним свршетком. До сада непостојећи, тајанствено сачуван у бесконачности времена, ван мисли и осећања, ником знан, он ће тајновито пробити бране небитка и плачем ће објавити почетак свог кратког живота. У тами ништавила блесне кандило упаљено невидљивом руком, то је Човеков живот. Гледајте његов пламен, то је Човеков живот.
Родивши се, он ће примити људски лик и име и у свему ће постати сличан другим људима који на земљи већ живе. И њихова сурова судбина ће постати његова, и његова сурова судбина ће постати судбина свих људи. Незадрживо ношен временом, он ће свакако проћи све ступњеве људског живота, од дна до врха и од врха до дна. Ограниченог вида, он никада неће моћи да види следећи ступањ на који већ ступа његова несигурна нога; ограниченог знања, он никада неће знати шта му доноси наредни дан, наредни сат, минут. И у слепом незнању свом, мучен предосећањима, гоњен надама и страхом, он ће покорно затворити круг неумољиве судбине.
Ево га, срећни младић. Гледајте како јарко пламти свећа! Ледени ветар из бескрајних простора немоћно витла и завија, успева да залелуја пламен, али свећа и даље јарко и сјајно гори. Али убија восак пламен који га једе. Али, убија восак.
Ево га, срећни муж и отац. Али, погледајте како мутно и чудновато трепери свећа, као да се мршти пожутели пламен, као да дрхтури и крије се од студени. Јер, топи се восак ког прождире пламен. Јер, топи се восак.
Ево га, старац, болестан и слаб. Већ је ступњевима живота крај и испред је црни амбис, ал' још хоће напред клецава нога. Повијајући се ка земљи, слабачко пробија плавкасти пламичак, дрхтури и пада, дрхтури и пада и тихо гасне.
Тако ће умрети Човек. Дошао је из ноћи, у ноћ ће се вратити и нестаће без трага у бескрају времена, ван мисли и осећања, ником знан. И Ја, кога сви зову Он, остаћу верни пратилац Човеков кроз све дане живота његовог, на свим путевима његовим. Човеку и његовим ближњима невидљив, Ја бићу увек близу, и кад је будан и кад спава, док се моли и док куне. У часе радости кад вине се његов слободан и смео дух, и у часе туге и недаће кад се самртном муком помрачи душа и у срцу крв застане, у часе победа и пораза, у часе велике борбе с неумитним, Ја ћу бити с њим, Ја ћу бити с њим.
И ви, који сте овде дошли због забаве, ви, осуђени на смрт, гледајте и слушајте: попут удаљеног и магличастог еха минуће крај вас, брзо ће протећи, са свим својим тугама и радостима, Човеков живот.
Неко у сивом заћути. И у тишини замире светло и мрак гута и њега и сиву, празну собу.

Завеса

ЧОВЕКОВ ЖИВОТ

СЛИКА ПРВА

РОЂЕЊЕ ЧОВЕКА И МАЈЧИНЕ МУКЕ

Непрозирна тама у којој се ништа не покреће. Попут групице сивих мишева који су се притајили, нејасно се назиру сиве силуете Старица у чудним веловима, као и контуре велике и високе собе. Старице разговарају тихо и подругљиво.

[S.Teller]