Alek Popov - Kovači

[S.Teller]

Alek Popov

Kovači

Sa bugarskog preveo Velimir Kostov

Lica:
Dolf – šef Gradskog zelenila
Hajde – Dolfova supruga
Bruno – njihov sin
Karl – automehaničar, Dolfov prijatelj
Farb – pastor
Kovač – gastarbajter
Jan od Lajdena – kralj anabaptista

PROLOG

Odozgo se spušta metalni kavez u kojem stoji fantomski lik muškarca, obučen u dronjke. To je Jan od Lajdena, poznat još i kao Jan Bokelson, Johan Bokhold itd. – predvodnik anabaptističke zajednice u Minsteru, pogubljen 1535. godine.
JAN OD LAJDENA: Da li ste sada zadovoljni, a?... Izlomili ste mi kosti, izgoreli telo, iščupali jezik, smrskali glavu... Ništa nije ostalo! Osim imena: Jan od Lajdena, kralj svetog grada Minstera. No, ako je to božji plan – neka! Neka nebeske ptice raznesu moje telo u svaki kutak Evrope. Dajem vam ga! Kao što sam ga davao i svim mojim suprugama kojih je bilo osamnaest, hahaha! Uzimajte, jedite. Meni ono više nije potrebno. Ja sad sedim sa desne strane gospoda Boga, koji me je poslao da saopštim istinu. Istinu koju niste hteli da čujete. Jer naš otac predodredio je Minster za kovačnicu svog carstva. I vi se dadoste da kujete, dok ne iskujete broj izabranih... 144.000! Iskovanih sa žigom živoga Boga! Tad će se otvoriti dveri carstva nebeskoga!
Na kraju krajeva, nisam to ja izmislio... Čitajte Otkrovenje! Mnogo vam se dopada? Težak posao, a? Jadni crvi! Teško je tvoje breme, Gospode! Nije za slabe, ni za strašljive, ni za tvrdice, ni za sladoljupce, one koji traže laskanje bez plodova – njih će Gospod kazniti strašnim gnevom, verujte mi! Setite se njegove prve zapovesti, one prve! Nije li vam rečeno: plodite se i množite! Knjiga prva, glava prva, red 28... Kujte se i množite! A vi, šta ste stvorili? Nabili crve na mačeve. Stavili uzde. I ko vas je podučio? Satana? Ili ste pomislili da bi vam Gospod dodelio tu strast da nije želeo da umnoži svoje stado? A, zašto? Da bi se ugodilo vašoj pohoti? Greh je da se seče smokva koja daje plodove! Čuješ li ti to, dželatu? (Igra ga glumac koji igra i Bruna.)
Kao da nisi odavde. Odakle si? Da te nisu doveli iz nekog susednog grada? Iz Osnabrika? Iz tog gnezda blagoutrobija... Carstva piva i salame. Jeleka i nanula. Znam šta mislite: da prođe bura, pa da otvorimo burad! Dok mi ovde bijemo čekićem u kovačnici gospoda Boga, vi tamo pućkate lulu i potajno štipate sluškinje. Čujte me! Svi vi, koji koristite supruge umesto jastuka! Doći će dan kad će se kovanje uspeti na nebo. Gospode, nećeš li mi poslati kovača! Istinski kovač je veliki, teški čekić, koji zna kako se kuje! Zato što, govorim vam: blizu je... Kavez postepeno počinje da se diže.
Blizu je vreme kad će zabludeli Satanom prsnuti kao slomljeno ogledalo, a čovečje seme poleteti u sve pravce. I naseliće se čitavo kopno – znano i neznano. Hvala Bogu! Vidim kćeri ljudske kako hodaju nadutih stomaka. Iz očiju im struji slast, a grudi im se ljuljaju pune mlečne svetlosti. Hvala Bogu! Svaka kovačica ima kovača. Svaki kovač ima kovačicu. Onoliko koliko može da nakuje. Svakom prema potrebi, a svakom i prema mogućnostima! Aleluja! Pripremite se! Hvala Bogu! Čitajte Bibliju!
Predstoji veliki buum... Zatamnjenje.

PRVI ČIN

Prva scena

Osnabrik, grad u Donjoj Saksoniji, u blizini Minstera. Početak XXI veka. Kuća Dolfa i Hajde.