Ingmar Bergman - Jesenja sonata

[Braca]

Ингмар Бергман

ЈЕСЕЊА СОНАТА

Превела: Добрила Стојнић

Лица:
Виктор
Ева
Шарлота
Хелена

ПРОЛОГ

ВИКТОР:
Неки пут застанем и посматрам своју жену, а да она није свесна мог присуства. Обожава своје место, доле, поред прозора на углу; верујем да се овог тренутка спрема да пише писмо својој мајци. Срели смо се на једном синоду на коме је она учествовала у издавању религиозних новина. Како смо за ручком седели једно поред другог, говорио сам јој о парохијској кући. Она се толико заинтересовала, да сам јој предложио да по завршетку синода, пође са мном да је види. Док смо ишли ка кући, предложио сам јој да се уда за мене. Ништа ми није одговорила док нисмо стигли до овог места.
Од тада живот који смо водили у овој парохији био је вредан и добар. Ева ми је, нормално, испричала своју причу. После матурирања, отишла је на универзитет, верила се са једним доктором, била са њим неколико година, написала је две мале књиге, имала је туберкулозу, раскинула је веридбу, напустила Осло, отишла у један мали град на југу Норвершке, где је почела да се бави новинарством (издала је једну књижицу). Ту њену, прву књигу, много волим, Ево шта је написала: ,,Треба научити живети и ја то вежбам сваки дан. Моја највећа препрека је што не знам ко сам, зато сам пипала около као слепац. Ако ме је неко волео, онакву каква јесам, можда би се усудила да га погледам у лице". (Прекида читање) Хтео сам да јој кажем, не једанпут, да је она вољена безрезервно. Али нисам успео да се изразим, да ми она поверује. Недостајале су ми прaве речи.


ПРВА СЦЕНА

[Braca]