Nikolaj Koljada - Ključevi od Leraha

[Braca]

Николај Кољада

Кључеви од Лераха

Драма у два чина.

Екатеринбург, 1994. годинe

Превела: Наташа Радуловић


Лица:

ЉУБА
МАРГО
АНДРЕЈ
МАКСИМ
МАРИНА
КИКИ

Викендица недалеко од Москве.

ПРВИ ЧИН

Сан. Са-а-ан. САН. СССАААН. Стаклени зид. Све иза њега је мутно, нејасно, сиво. Ту стоји и мала жена, ситног раста (а, па то је она, сећам се, ,,Палчица", не, он је говорио неправилно ,,Палчи-чи-ца", мала, инча). Она је, као и онда, у црној, сомотској, уској хаљини; на глави јој је малена капа која истиче њену лепоту, капа са црним велом. Ципеле са високом потпетицом; лепа је и смешна: обучена као за маскембал, као да се спремила за ,,бал наказа", тако пијана и уплашена.
Сан. Био је то сан. Сан се наставља.
Прстима полако додирује стаклени зид, жена му опрезно прилази, прилази зиду чији се поглед губи у магли, у сивом јесењем јутру. Гледа у полумрак иза стаклених цигала. Ништа се не види. Прилепивши дланове за стакло, оставља на њему мале трагове, који одмах ишчезавају. Она, жена, шапатом понавља исту, бесмислену реч: "Рен-н-нде... Ррр-р-енде... Ррр-р-р-ренде... Р-е-н-ен-ен-де-е..." Окреће врат и покрива руком ухо због пробојног звука: огромна птица фосил, праисторијски змај кричи, и пролећући сенком обоји жену, кућу, башту, зид од стаклених цигала...
Сан. То је сан.

[Braca]